Njena struktura formirana je tokom supererupcije koja se na tom mestu desila pre 7.300 godina ostavljajući šupljinu veličine 12 kilometara.
Smatra se da je ta erupcija urnisala drevnu kulturu Jomona, koja je tada nastanjivala južno japansko ostrvo Kjušu.
Supererupcije su nisu česte, ali razarajuće i mogu imati globalni uticaj zbog velike količine vulkanskog pepela i hemikalija koje izazivaju "vulkansku zimu".
Istraživači koji su došli do ovog otkrića ističu da postoji verovatnoća da dođe do supererupcije na istom mestu, pri čemu se oslobađa velika količina magme pri samo jednoj eksploziji.
"Mada je verovatnoća da dođe do gigatske erupcije jedan odsto u narednih 100 godina, procenjuje se da bi broj žrtava mogao da bude 100 miliona u najgorem mogućem scenariju", ističe profesor Jošijuki Tacumi.
Na osnovu rezultata tri istraživanja koja su sprovedena tokom 2017. godine, prodesor Tacumi i njegov tim istraživali su kalderu vulkana. Kaldera je krater koji se formira urušavanjem vulkanske kupe posle vulkanse erupcije.
Tada je i otkrivena vulkanska kupa koja se nastavlja na kalderu. Analizirajući kamenje iz kupe otkriveno je da je nastalo od stvrdnute lave, daleko manjom erupcijom od one koja se desila pre 7.300 godina.
Posle daljeg istraživanja ustanovljena je rastuća količina magme. Naučnici navode da to ne znači da je sledeća erupcija odmah iza ugla, ali bi komora magme mogla da izazove ozbiljnu erupciju.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Scientific Report, a Tacumi planira da u martu poseti ovo mesto da bi potvrdio rezultate.
Kurir.rs/Indipendent
Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
