Pećina se nalazi u ruševinama antičkog grada Hierapolisa, a u drevna se vremena koristila za prinošenje žrtva bogu podzemlja Plutonu. Kad bi doveli bika ili kozu do tajanstvene pećine, oni bi umirali, ali sveštenice koje su ih dovodile ostale bi žive. Ljudi koji su im se previše približili takođe bi umirali, piše UNILAD.
"Pećina je puna magle toliko guste i tajnovite da se jedva vidi tlo. Svaka životinja koja uđe u nju odmah umre. Kad sam unutra pustio vrapca, istog trenutka je pao mrtav", napisao je starogrčki istoričar Strabo. U to se vreme se verovalo da životinje ubija smrtonosni Plutonov dah.
Arheolozi koji su istraživali Hierapolis i sami su se uverili u njena smrtonosna svojstva kad su videli ptice koje bi umirale čim su ušle u pećinu.
Vulkanolog Hardi Pfanc sa nemačkog univerziteta Duisburg- Esen ovu neobičnu pojavu je objasnio isparavanjem većih količina ugljen dioksida štp je posledica seizmičke aktivnosti iz podzemlja.
Merenja su pokazala da je nivo ugljen dioksida najveća na visini od 40 centimetara od tla. Najveća je koncentracija izmerena u zoru kad bi, tvrde naučnici, mogla da ubije i čoveka u roku od ednog minuta.
"Sveštenice su tokom žrtvovanja životinja stajale na velikom kamenju i tako je izgledalo da imaju nadprirodne moći. Na toj su visini mogle biti 20 do 40 minuta bez opasnosti. Niko nije mogao da uđe u pećinu bez gušenja, ali ako bi na neko vreme zadržale dah, svešteenice su se mogle uvući unutra do visine struka", objasnio je profesor Pfanc.
Kurri.rs/Net.hr
Foto: Vikipedija
NE PROPUSTITE
