Porast temperature okeana "najveći je izazov naše generacije" koji menja konstituciju morskih vrsta, smanjuje ribolovna područja i počinje da širi bolesti među ljudima, piše u dosad najsadržajnijoj analizi o zagrevanju okeana.
Okeani su već apsorbovali ogromne količine toplote zbog povećanja emisija gasova, a to je uticalo na gotovo sve morske vrste, od mikroba do kitova, kaže izveštaj Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) u čijem je stvaranju učestvovalo 80 naučnika iz 12 država.
Značajne promene koje se događaju u okeanima počinju da utiču i na čoveka.
"Ono čemu trenutno svedočimo nalazi se van moći našeg uticaja. Ukupna slika budućnosti poprilično je crna", kaže Den Lafoli, jedan od glavnih autora izveštaja.
"Verovatno nismo ni svesni našeg ukupnog uticaja na okeane. Jednostavno ne cenimo ono što oni znače za nas", tvrdi Lafoli.
Površinski sloj okeana debljine nekoliko metara ugrejao se za 0,13 stepeni Celzijusa od početka 20. veka, a procenjuje se da će do kraja 21. veka temperatura porasti za još 1-4 stepena Celzijusa.
Okean je apsorbovao 90 odsto viška toplote koju je stvorila čovekova aktivnost. Da je ista količina toplote koju je upila dva kilometra debela površina okeana otišla u atmosferu, površina Zemlje bi se tokom prošlog veka ugrejala za neverovatnih 36 stepena Celzijusa, a ne za jedan stepen.
U izveštaju se navodi da bi toplija voda mogla da otključa milijarde tona smrznutog metana s morskog dna i pusti ih u atmosferu što bi "skuvalo" Zemljinu površinu. Globalno zagrevanje već tera morske životinjske vrste da menjaju svoje ponašanje što dovodi do bežanja životinja ka hladnijim predelima oko polova. Ribe koje žive na severnom Atlantiku, kao što su inćun, haringa i skuša, već sada napuštaju svoja staništa i kreću se severnije u želji da pronađu bolje mesto za život.
Kretanje riba uveliko će uticati i na živote 4,3 milijarde ljudi koji se oslanjaju i na ribu koju koriste u ishrani. Tako bi u jugoistočnoj Aziji prinos od ribarenja mogao da padne za skoro trećinu do 2050. godine ako se emisije štetnih gasova ne smanje.
Osim toga, čoveku prete i bolesti koje će se lakše širiti zbog toplijih okeana, kao što su kolera i trovanje hranom usled povećanja bakterija u vodi, a treba spomenuti i da će se broj razornih uragana povećati zbog povećanja energije u okeanima i atmosferi.
IUCN-ov izveštaj preporučuje proširenje zaštićenih okeanskih područja kao i smanjenje emisija štetnih gasova.
"Jedini način da očuvamo raznovrsnost morskog života i zaštitnički kapacitet okeana jeste da značajnije i brže smanjimo emisije štetnih gasova", kaže direktorka IUCN-a.
(Avaz/ Gardian)
