Evropski komentatori i analitičari misle da se, umesto mirnog prenošenja vlasti, i dalje vodi pravi rat između demokrata i odlazećeg predsednika Baraka Obame i novoizabranog republikanskog predsednika Donalda Trampa i njegovog tima koji naglašava da hakeri nisu nikako uticali na ishod izbora, a što, kaže, neosporno proizilazi i iz "ocene" tri ključne obaveštajne službe SAD, čiji je poverljivi i osetljivi tajni deo Tramp takođe pročitao.
Iz procena i saznanja američkih bezbednosnih službi, kako se navodi, proističe da su iza obelodanjivanja tajnih, a po ugled Hilari Klinton kompromitujućih informacija Demokratske stranke, stajale ruska civilna tajna služba FSB i hakerska grupa "Prijatni medved (Cozy Bear)", kao i vojna obaveštajna služba GRU koja je vukla konce hakera "Otmeni medved" (Fancy Bear), mada su "Fancy Bears"i zapadni hakeri koji su, recimo, provalili podatke Svetske anti-doping agencije.
Španski list Mundo, nimalo naklonjen Putinu, smatra da "bodu oči protivrečnosti iz izveštaja koje su sastavile vodeće službe SAD… a to je da se iznosi na videlo saznanje o ruskoj špijunaži zahvaljujući tome što američke špijunske službe valjano špijuniraju Rusiju".
"Svi špijuniraju, a Moskva je to iznela na videlo", kaže Mundo i dodaje da je ključ svega da "republikanski predsednik izgleda spreman da zamrzne pomoć Ukrajini, zapostavi baltičke zemlje, uspostavi tople veze s Velikom Britanijom posle izlaska iz EU i zauzme u celini više izolacionistički stav…a Rusija želi da Vašington zauzme drugačiji stav prema svetu".
U komentaru madriskog dnevnika se podseća i na to da "CIA koja je toliko puta nameštala izbore u trećim zemljama, čitala poštu miliona građana, svrgavala vlade, sad pije sopstveni otrov".
S tim u vezi analitičari kažu i da su vođi američkih tajnih službi prosledile izveštaj i upozorili saveznike u Zapadnoj Evropi da ruski hakeri mogu uticati i na izbore ove godine posebno u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Italiji, a provučena ; je i opaska da je nekako "zaboravljeno" da su donedavno, ako su uopšte prestali, Amerikanci sa znanjem Obame špijunirali svoje zapadne saveznike, prisluškujući telefon i same nemačke kancelarke Angele Merkel.
Francuski list Mond misli da je izveštaj američkih tajnih službi «vrlo škrt u otkrićima, ne omogućava bliže sagledavanje… a ciljanje na Rusiju i upletenost njenih najviših vlasti su još od 07.oktobra zvanična politika administracije u Vašingtonu".
List italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore, smatra da će krupni američko-ruski poslovi postati ključni zalog budućih odnosa Vašingtona i Moskve i primećuje da su "Rusi već odneli pobedu na Bliskom istoku pa će iskušenje za buduće savezništvo biti Ukrajina i Baltik".
Britanski mediji mahom bez osvrta prenose izveštaj CIA, Ef-Bi-Aja i Nacionalne bezbednosne službe (NSA) da je Moskva to učinila da bi pomogla pobedu onoga za koga smatra da je bolji za njene interese, dakle Donalda Trampa.
Oni vidno ističu Trampovu poruku da će se odmah po preuzimanju predsedničkog položaja sastati s premijerkom Velike Britanije Terezom Mej da bi se utanačilo posebno "strategijsko savezništvo" dve zemlje.
Ugledni američki nedeljnik Njusvik tvrdi da iz "ocene" tri tajne službe proizilazi da su "pobude Rusije da pomogne pobedu Trampa i to da se podrije liberalni američki poredak… što Putin vidi kao opasnost po Rusiju i svoj režim".
Zanimljiv je i pogled iz Azije, pa tako ugledni indijski diplomata i politički analitičar M. K. Badrakumar u "Ejža tajmsu" kaže da "Putinov zločin ne može ni da se prinese zločinu koji je Nacionalni komitet Demokratske stranke počinio kujući zaveru da uništi kandidaturu Bernija Sandersa i omogući nominaciju Hilari Klinton".
Indijski analitičar dodaje da je prema izveštaju Putin hteo da se osveti za objavljivanje Panama dokumenata o tajnim računima, skandala s dopingom na Olimpijskim igrama, američko uplitanje u ruske izbore 2011-e, da "vrati milo za drago" Hilari Klinton koja je Putina nazvala "Hitlerom", itd… "Nedostaju dokazi, a nema sumnje", kaže on, "da je glavni cilj bio da se u javnosti kao đavo ocrne Rusija i posebno Putin do te mere da Tramp bude žigosan ako pokuša da popravi odnose SAD-Rusija".
I, kako dodaje, "velika je zbrka u tome što se postavlja pitanje nije li se Amerika takođe uplitala u rusku politiku…SAD su igrale ključnu ulogu u ponovnom izboru Borisa Jeljcina za presednika 1966 kad se ispostavilo da njegov komunistički kandidat ima izgleda na pobedu, a niko drugi do lično Bil Klinton je pritrčao u pomoć Jeljcinu".
"Nema li institucija u SAD koje su uticale na ishod izbora u stranim zeljama, nisu li SAD rušile vlade koje ne bi služile američkim interesima, nisu li američke vlade osnivale medije da u inostranstvu šire američke stavove i potplaćivale novinare", pita analitičar.
Komentator azijskog dnevnika kaže da SAD ne mogu da se pomire s tim da nisu više jedina super sila koja diktira svetske poslove i zaključuje da "2017, na stogodišnjicu boljševičke revolucije može da se ispostavi da je smokvin list američke ‘izuzetnosti’ grubo pao i da Car izgleda go".
