Ultimatum, koji je postavio nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, odnosi se kako na Ankaru tako i na Atinu i druge prestonice koje do sada nisu obuzdavale talas novopridošlica, a vremenski rok nije slučajan, jer će se za tačno 10 dana na samitu EU i Turske izvući bilans "pakta" koji je dosad izazivao samo obostrano razočaranje, piše francuski dnevnik Figaro.
"Do 7. marta želimo da konstatujemo značajno opadanje broja izbeglica na tursko-grčkoj granici", rekao je Tomas de Mezijer, dodavši da, ukoliko do toga ne dođe, treba preduzeti dodatne evropske mere. Nemački ministar nije precizirao na kakve tačno mere misli, već je najavio da "ćemo to videti kada dođe vreme".
Tu poruku je, međutim, nekoliko diplomata protumačilo kao "katastrofalni scenario", u kojem Berlin drastično smanjuje broj izbeglica koje će primiti, nakon što ih je svesrdno pozivao prošlog leta. U tom slučaju bi se granice zatvorile širom Evrope, kao u lančanoj reakciji, što bi za Šengen, kako je ocenio neimenovani ambasador, mogao biti znak da je toj zoni došao kraj.
Austrija je svojim merama predostrožnosti upravo nagovestila kako bi sve to moglo da izgleda, dok bi Grčka, u koju se već godinu dana iskrcava skoro milion novopridošlih, mogla da uskoro postane i njihovo krajnje odredište.
I slovenačka policija saopštila je da su se čelnici policija te zemlje, Austrije, Makedonije, Srbije i Hrvatske dogovorili da ograniče propuštanje migranata na oko 580 migranata dnevno.
U međuvremenu, odnosi Austrije i Grčke su poprilično zaoštreni jer je Beč predsedavao sastankom o migrantskoj krizi sa zemljama Balkana na koji grčka strana nije bila pozvana iako je poznato da je to jedna od zemalja koja ima najviše problema sa prilivom izbeglica. Sve je rezultiralo povlačenjem grčkog ambasadora iz Beča.
