U svojoj autobiografiji, "Moja priča", Stoltenberg otkriva kako je od kraja sedamdesetih pa sve do početka devedesetih održavao bliske kontakte sa osobljem tadašnje ambasade SSSR u Norveškoj.
Kako kaže, redovno je "jeo sendviče sa škampima" sa sovjetskim obaveštajcem.
Stoltenberg kaže da je znao da je tadašnji ataše za kulturu ambasade SSSR Boris Kirilov bio deo KGB sa zadatkom da regrutuje norveške agente i poverljive doušnike. I pored toga njih dvojica su održavali kontakt sve do 1990. kada je Stotlenberga upozorila norveška služba bezbednosti.
"Kasnije sam tek saznao da sam zbog kontakata sa Kirilovim dobio dosije u KGB i šifrovano ime u njihovim arhivama. Prozvali su me - Steklov", napisao je Stoltenberg u svojoj autobiografiji.
Stoltemberg je sovjetskog obaveštajca opisao kao "iskusnog i zanimljivog sagovornika".Inače, Stoltenbergov otac je bio istaknuti član radničke partije, bio je ambasador, ministar odbrane i ministar spoljnih poslova. Upravo ga je on savetovao da razgovara sa KGB jer kako je rekao "imaju najpametnije ljude okolo" kao i "najbolje kontakte u Moskvi."
"Nikad nisam bio zabrinut da ću možda previše nešto reći, jer nisam ni znao državne tajne", priznao je Stoltemberg.
Ova opasna veza završila se 1990. kada su mu iz bezbednosne službe Norveške rekli da se suprodstavi Kirilovu i da ispita da li bi on bio voljan da "napusti brod" uveravajući ga da je Norveška bezbedna zemlja, i da bi se o Kirilovu "dobro starali".
Pregovori su propali i to je, kako tvrdi Stoltenberg, poslednji put da je video Kirilova. Tokom 1991. Kirilov je proglašen od strane vlade Norveške personom non grata.
(EPK/Sputniknews)
