NJUJORK - Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas u Njujorku na marginama Generalne skupštine UN, prvi put za 15 meseci i uprkos zahlađenju zbog Ukrajine, što pokazuje da su napori za rešavanje krize u Siriji dobili na hitnosti.
Susret je očigledno nastavak već poodmakle komunikacije između vodećih svetskih sila koje pokušavaju da zaustave krvoproliće u Siriji i stabilizuju Bliski istok. Da se nešto događa može se iščitati i iz izjave nemačke kancelarke Angele Merkel koja je potvrdila da je spremna da pregovara o rešenju krize i sa sirijskim predsednikom Basharom al-Asadom, što je do sada odlučno odbijala.
Građanski rat u Siriji između režima predsednika Asada, pobunjenika i Islamske države do sada je odneo 250.000 života i izazvao talas izbeglica u okolnim zemljama i Evropi bez presedana, koji mnogi ocenjuju kao najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata. SAD i Rusija se do sada nisu slagale u pogledu načina za okončanje sukoba u Siriji pri čemu SAD traže da Asad ode i optužuju Rusiju da se vojno angažovala u borbi protiv Islamske države kako bi očuvala njegov režim.
Moskva smatra da je okončanje sukoba u Siriji nemoguće bez učešća Asada. Američka administracija kaže da nije zainteresovana za Putinov, još neodređeni predlog za Siriju - da Zapad odustane od insistiranja da Asad ode i da se sve strane udruže u borbi protiv Islamske države ali američki funkcioneri veruju da postoji osnova za saradnju ukoliko Putin bude hteo.
Funkcioneri Obamine administracije kažu da je američki predsednik spreman da danas potvrdi stav da Vašington ne teži uništavanju sirijske vojske a da je brza promena stanja na terenu, posebno jačanje Islamske države i sve veća humanitarna kriza znače da se interesi SAD i Rusije preklapaju. U intervjuu televiziji CBS, Putin je rekao da je slanje ruskih aviona, helikoptera i oklopnih vozila u vazduhoplovnu bazu u Siriji usmereno na spasavanje Asada.
"Moje duboko uverenje da će svaka akcija suprotna tome, usmerena na uništavanje legitimne vlade dovesti do situacije kakvu sada vidite u drugim zemljama regiona ili u drugim regionima, kao na primer u Libiji, gde su sve državne institucije dezintegrisane," rekao je Putin.
Ukoliko se Rusija bude borila protiv Islamske države istovremeno tražeći političko rešenje a ne samo napadujući Asadove neprijatelje, SAD i Moskva mogu da nađu način da rade zajedno, naveo je on. Tenzije u Siriji su još više zategle odnose između Rusije i Zapada koji su pali na najniži nivo od Hladnog rata zbog krize u Ukrajini, ali posle višemesečne razmene optužbi, poplava izbeglica na pragu Evrope i pretnja od Islamske države učinli su da okončanje ovakvog haosa postane hitno.
Nagađa se da je na vidiku rešenje bliskoistočnog problema, i to uz vrlo radikalnu meru - potpuno prekrajanje granica u tom regionu kojim bi Sirija i Irak nestale kao države kakve su, bar na papiru, danas. Danski ministar spoljnih poslova Kris Jensen, iako pri tome nije direktno govorio o podeli zemalja, snimljen je ispred karte na kojoj su jasno iscrtane granice novih područja. Prema toj karti, Asadov režim dobio bi uski zapadni pojas današnje Sirije, u kojem se nalazi Damask, ali i glavne sirijske luke poput Latakije, što bi Rusiji, Asadovom savezniku, osiguralo ono što Moskva neskriveno želi - vojno-pomorsku bazu na Sredozemlju. Kurdi bi dobili svoju državu na severoistoku Sirije i Iraka, čija bi se relativno uska granica protezala uzduž južne granice Turske.
Najveći deo Sirije i zapadna polovina Iraka, teritorija koju danas više-manje kontroliše IS, bio bi objedinjen u novu sunitsku državu, dok bi istočni Irak, s Bagdadom kao glavnim gradom, bio pretvoren u državu šiitskih muslimana.
