Abu Ahmad je još uvek član Islamske države, i kada je davao intervju za Foren Polici koji je informacije od njega sakupljao više od 10 mseci, neki detalji o njegovom životu su namerno promenjeni kako bi se zaštitio njegov identitet.
Abu Ahmad nije oklevao kada je krenuo ustanak u Siriji. Rođen u severnoj Siriji u konzervativnoj i religioznoj sunitskoj arapskoj porodici, bio je student kada je počela pobuna u martu 2011. godine pa se od prvog dana pridružio protestima protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada.
"S uzbuđenjem u našim srcima videli smo kako se događa ustanak u Egiptu, posle čega je usledila revolucija u Libiji. Nadali smo se da vetar promene neće zaobići našu zemlju" , kaže Ahmad.
Kada je ustanak postao građanski rat sredinom 2012. godine, Abu Ahmad je odlučio da uzme oružje i krene u borbu. Pridružio se pobunjeničkoj grupi koja je naginjala džihadizmu čiji su članovi uglavnom bili Sirijci, ali i neki strani borci iz Evrope i središnje Azije.
Ahmadova grupa je na nekoliko meseci menjala ime ili se ujedinjavala s drugim džihadističkim pobunjenicima. S vremenom je počela da se konsoliduje: U proleće 2013. Abu Ahmad odlučio je da stane na stranu Islamske države Iraka i Levanta kada se ona i službeno proširila u Siriju.
Grupa je proglasila svetski kalifat u junu 2014., a ime “Islamska država”, trebalo je da odražava njene globalne ambicije.
Organizacija ga je privukla kao najjača sunitska grupa u regiji. Međutim, razočaran je "jer su postali suviše ekstremni", krivi ih što razapinju, spaljuju i utapaju svoje protivnike i one koji krše pravila.
U prošlosti, kaže, nadao se kako će Islamska država postati "džihadisti ujedinitelji", sposobni da dovedu sve sunitske džihadističke grupe pod jednu zastavu. Ali, Ahmad je ubrzo shvatio kako njegova očekivanja nisu ispunjena. Prvo, Islamska država ne samo da nije ujedinila džihadističke grupe, već su tenzije s drugim organizacijama porasle.
Drugo, dok su neki od stranih boraca bili muškarci koji su zaista vodili pravi religiozni život u Evropi, Ahmad je otkrio još jednu grupu za koje kaže da su “ludaci”. To su uglavnom mladi belgijski i holandski kriminalci marokanskog porekla, koji ne znaju ništa o religiji i gotovo niko od njih nikada nije pročitao Kuran. Za njih, borba u Siriji bila je avantura ili način da se pokaju za svoje "grešne živote".
Transformacija terorističke organizacije u kalifat počela je sredinom 2013. godine i Ahmad je bio na licu mesta.On je pet dana uzastopno viđao Abu Bakr-al Bagdadija kako se sastaje sa vodećim džihadistima iz Egipta, Čečenije, Libije i Sirije. Tu su bila i dva visoka pripadnika Nusra fronta, ali ne i vođa Abu Muhamed al Džolani.
Od 2010. godine Bagdadi je vođa Islamske države u Iraku (ISI), nekadašnjeg ogranka Al Kaide u Iraku. Prema njegovim rečima, on je poslao Abu Muhameda al Džolanija 2011. u Siriju da napravi Nusra front.
Sve do početka 2013. godine ID i Nusra front su sarađivali. Ali Bagdadi nije bio zadovoljan, on je želeo da spoji Iračane iz Al Kaide i sirijske džihadiste i napravi jednu veliku organizaciju sa njim na čelu. O tome je razgovarao sa vodećim džihadistima na sastancima u sedištu džihadističke grupe MSM u gradu Kafr Hamri na severu Sirije.
Abu Ahmad je u pauzama sastanaka saznao detalje.
Bagdadi je rekao da treba svi džihadisti da se zakunu na vernost njemu i da oforme zajedničku državu pod jednim imenom – Islamska država Iraka i Al Šama (Al Šam je oblast koja se odnosi na zemlje Levanta) .
"Šeik je ovde došao da nas ubedi da ne budemo više članovi Al Nusre, već da se svi pridružimo njemu i ujedinimo pod zastavom ID koja će uskoro postati država ", rekao je Ahmadu jedan od učesnika sastanka.
Bagdadi se na sastancima sreo sa mnogim problemima, između ostalog i time što je najveći broj okupljenih džihadista bio odan vođi Al Kaide Ajmanu al Zavahiriju.
Plašili su se da se radi o pobuni i pitali su Bagdadija da li se on zakleo na vernost vođi Al Kaide. Međutim, Bagdadi je uspeo da ih prevari, ubedivši ih da se zakleo na vernost Zavahiriju, ali ne javno, jer je tako vođa Al Kaide od njega navodno zahtevao. Bagdadi je tvrdio da on sve radi pod komandom Al Zavahirija, a ostali džihadisti nisu mogli da provere da li je to istina.
Zavahirija niko nije video u javnosti već godinama, smatra se da se krije negde u Pakistanu ili Avganistanu, pa je veoma teško doći do njega. Zato su se džihadisti, pod uslovom da je ono što Bagdadi govori istina, zakleli na vernost novoj organizaciji. Postojao je još jedan problem, a to je što se mnogi se nisu slagali sa stvaranjem države.
Bagdadi je rekao da svi muslimani treba da imaju svoju državu, svoju teritoriju odakle će osvojiti svet. Kako su rekli neki od okupljenih džihadista, postoji razlog zašto je Al Kaida radila u senci i zašto se Osama bin Laden krio - da ne bude meta neprijateljima.
Bagdadi je bio uporan, njemu je bilo najvažnije da stvori državu kojom će on vladati. Do tada džihadisti nisu imali otvorenu kontrolu nad nekom teritorijom. Stvaranje države će, kako je rekao, biti kao veliki magnet, koji će privlačiti žihadiste iz celog sveta da znaju gde da idu i da se ujedine.
On je govorio o nastanku zajedničkih institucija, granica, funkcionalne birokratije.
"Bagdadi i drugi džihadistički lideri su to uporedili sa putovanjem proroka Muhameda iz Meke u Medinu", rekao je Ahmad. Posle petodnevnog sastajanja, Bagdadi je uspeo da ih ubedi da mu se zakunu na vernost, međutim, to je značilo da će pretvaranje u Islamsku državu dovesti do toga da sve frakcije koje je budu činile prestanu da postoje samostalno.
Vođa Al Nusre se usprotivio i naredo svojim vojnicima da se ne priključe ID, ali prekasno. Velika većina boraca Al Nusra fronta ga nije poslušala i prešla je na stranu ID.
Islamska država je preuzela mnoga sedišta Al Nusre, oružje i municiju, a Al Nusra je počela da se bori za opstanak, a usledilo je vreme Islamske države.
(Foren Polisi/ Telegram,hr)
