Od početka januara u evropskim medijima se sve više govori o seksualnim napadima i uznemiravanju žena, posebno u Nemačkoj. Budući da ne mogu da računaju da će ih organi reda efikasno zaštititi od takvih nedela, građani u Nemačkoj i drugim zemaljama EU organizuju građanske patrole na javnim mestima. Kako je ovakva situacija uopšte postala moguća i kakvi su izgledi za suživot predstavnika dveju različitih kultura u Evropi?
U tradicionalnom islamu, žene, starci, deca i bolesni su pod zaštitom Alaha. I sam Muhamed je učio da svaku od Alahovih kreacija treba poštovati, čak i ako on / ona ne zaslužuje takvo poštovanje, jer će ga takav stav njega ili nju naučiti da se ponaša na pravi način.
I Poslanik je bio dao obećanje i da će na Sudnjem danu lično štititi ljude drugih vera koje ugrožavaju muslimani.Tako, poštovanje, dostojanstvo i čast nisu prazne reči za muslimane. Ali zašto su neki od njih, došavši u neku drugu zemlju, zaboravili na Alahova uputstva?
Kada opisuju današnji talas migranata, političari pominju samo njegove društvene uzroke: rat, gladi i politički progon. Ovo odražava pristup prosperitetne Evrope, koja je proglasila jednakost i slobodu za sve, sve dok ne krše slobodu drugih. Niko ne bi osporio da su gladovanje i rat ključni pokretači procesa. Ali normalno je da oni u nevolji ostaju zahvalni onima koji su im ljubazno pomogli, i da pridošlice u nevolji usvajaju pravila ponašanja društva koje ih je primilo i asimiluji se u to društvo. Današnje izbeglice međutim, odbacuju pravila ponašanja prihvaćena u evropskom društvu i umesto toga ističu svoje. Odredbe islamskog šerijatskog zakona koje se odnose na lični status su već ugrađene u pravni sistem Velike Britanije. U nekim evropskim zemljama se otvaraju islamske banke. I to je samo vrh ledenog brega.
Uzrok budućeg problema Evrope leži u njenim temeljima. Zakoni o ljudskim pravima štite prava bilo koje osobe, bez obzira na pol, rasu, nacionalnost i versku pripadnost. Zakonodavstva svih zemalja priznaju i sprovode ove osnovne principe i garantuju njihovu primenu. Ali, kada ih muslimanske izbeglice krše, države ne uspevaju da zaštite čast i dostojanstvo svojih građana. Službe za sprovođenje zakona, čija je dužnost da održavaju javni red, ne vrše svoju ulogu.
Pošto je propustila priliku da proces migracije stavi pod kontrolu, Evropa je postepeno počela da gubi svoje vrednosti. Dok se političari bave uzaludnim debatama i prenemažu se zbog novca, u Evropi se rasplamsava ilegalni šverc ljudi, pre svega, dece, a stanovništvo jednom tolerantne Evrope se gura na put nacionalizma.
Kako se to može zaustaviti bez ukidanja nekih od demokratskih dostignuća i umanjivanja privlačnosti neke zemlje za migrante? Ne izgleda da Evropa razume da se njeni postupci shvataju kao demonstracija njene slabosti. Iz perspektive islama, međutim, nije bitno kako se su se njegovi vernici našli u nekoj drugoj zemlji. Kada se to dogodilo, novi zadatak je da se na novom mestu stvori islamsko. Na kraju krajeva, i Poslanik Muhamed i pravedne kalife su upravo tome posvetili svoje živote.
A postoji mnogo načina da se drugi preobrate u islam: od propovedi do rata. I izbor metoda zavisi isključivo od verskog vaspitanja određenog muslimana, i kako on / ona gleda na nemuslimane: kao na kafire (nevernike), dimije (All al-dimmah - nemuslimansko stanovništvo na osvojenim teritorijama koje plaća džiziju (verski porez)) ili na ljude od knjige, Svetog pisma (Ahl al-Kitab - hrišćane i Jevreje). Kuran propisuje da se ove kategorije ljudi tretiraju drugačije. 
Radikalne islamističke grupe, međutim, veruju da ne postoji podela, i da sve nemuslimane treba posmatrati kao kafire, i da je njihov progon od strane pravovernih muslimana pravedan: "I borite se sa njima dok ih ne bude, i vera treba da bude samo u Alaha "(8:40 (39)," Dakle, ne slušajte one koji su odbacili veru, ali već se sa velikom snagom borite (jahidhum) protiv njih sa Kuranom (Kur'an)"(25.: 54 (52)).
Upravo zato se politika izbeglica pretvorila u pravog modernog Trojanskog konja koji je u stanju da uništi same temelje Evrope. U takvim okolnostima, zemlje ili moraju da se odreknu nekih od univerzalnih vrednosti, ukidajući neke od priznatih ljudskih prava i sloboda, ili će sukob između dve kulture rasti do tragedije.
U ovom trenutku, još nije kasno da političari izaberu manje od dva zla.
(New eastern outlook)
