Ustavni sud Španije 11. novembra uveče je suspendovao parlamentarnu rezoluciju Katalonije kojom se proglašava početak procesa za dobijanje nezavisnosti tog regiona. Rezolucija je suspendovana do donošenja odluke Ustavnog suda, ali je iz Katalonije odmah stigao odgovor da će se proces nastaviti i da se time samo brani „demokratija u Kataloniji“.
Svih 11 sudija u Ustavnom sudu složili su se da prihvataju da razmatraju žalbu koju je na rezoluciju Katalonije podnela španska vlada. Ova odluka dovela je do automatske suspenzije rezolucije donete dva dana ranije, a sudije su upozorile i da bi se katalonske vlasti nepoštovanjem odluke o suspenziji izložile riziku od procesa za njeno kršenje.
Vlada u Madridu je pozdravila odluku Ustavnog suda. Katalonija ima 7,5 miliona stanovnika i u bruto domaćem proizvodu Španije učestvuje sa 20%.
Katalonski parlament je 9. novembra usvojio rezoluciju u devet tačaka kojom se „svečano proglašava pokretanje procesa Katalonske države u vidu republike“. Zagovornici nezavisnosti planiraju da se proces završi već 2017. godine.
Ovaj tekst bez presedana navodi da je Parlament Katalonije „suveren“ i da se više neće pokoravati odlukama Ustavnog suda koji smatra „nelegitimnim“ i „bez nadležnosti“.
Premijer Španije Marijan Rahoj je oštro kritikovao rezoluciju, rekavši da oni koji su je usvojili žele da „okončaju demokratiju i pravnu državu“ i da „razbiju jedinstvo Španije“. „To neću dozvoliti“ i „za to imam podršku većine Španaca“, rekao je Rahoj, koji se 40 dana uoči parlamentarnih izbora predstavlja kao garant nacionalnog jedinstva.
Vlada je zatražila od suda da „lično“ da zvanično obaveštenje o toj rezoluciji grupi od 21 katalonskih zvaničnika, između ostalog predsednici Parlamenta Karmi Forkadel, odlazećem predsedniku parlamenta Arturu Masu i članovima kancelarije katalonskog parlamenta, i na taj način ih upozori na posledice koje bi mogli snositi u slučaju da ne poštuju odluku suda.
Inače, Rahoj je obećao da će biti oprezan u potezima u pogledu ove krize, za koju mnogi smatraju da se može taoštriti usred predizborne kampanje. Rahoj je 10. novembra gotovo sat vremena razvorarao sa šefom socijalističke opozicije Pedrom Sančezom, koji je dan kasnije na prviaznoj televiziji TV5 rekao da se sa Rahojom slaže da trba braniti Ustav i zakone.
Socijalistički kandidat je ipak ustao protiv „neaktivnosti“ španske vlade tokom četiri godine pred naletom groznice katalonske borbe za nezavisnost, koju donekle potpiruju i kriiza i korupcija. On se založio i za „dijalog“ i „političko rešenje“ između ostalog kroz promene ustava u pravcu federalizma.
U trenutku dok je vlada pripremala svoj odgovor, tužilaštvo zaduženo za državna pitanja je objavilo i izveštaj u kojem je navelo da se katalonski zvaničnici izlažu riziku od krivičnog gonjenja za uzbunjivanje i neposlušnost. U tom dokumentu navodi se da su moguće kazne za organizovanje pobune do 15 godina zatvora, kao i da policija ima obavezu da javnom tužiocu prijavi ovakve prekršaje.
Potpredsednica katalonske vlade Nes Monte je neposredno nakon odluke Ustavnog suda rekla da je „politička volja vlade da ide napred u sprovođenju sadržaja rezolucije“.
„Vlada se još jednom ’poslužila pravosuđem da osujeti želje za demokratijom i slobodom građana Katalonije“, navela je ona.
Ustavni sud je od 2010. godine sistematski donosio odluke nepovoljne za pristalice nezavisnosti Katalonije ili veće autonomije za taj region. Pored toga je 2010, kako je tražio Rahoj tada sa mesta lidera opozicije, umanjio nadležnosti. Ustavni sud je 2014. godine zabranio održavanje referenduma o samoopredeljenju u Kataloniji.
Izvor: AFP/EurActiv.rs
