Kad god je neko nezadovoljan nekim režimom, kada smo sa svih strana opkoljeni lošim vestima na račun birokratije i administracije, kada nam se čini da ništa oko nas nije kako treba, svi rezignirano izgovorimo to čuveno: "Ma, mi smo banana-republika".
Ipak, koliko ljudi zaista zna šta to znači i odakle taj izraz vodi poreklo?
Definicija je jasna i svako bi i sam mogao da zaključi da je reč o zemljama koje zavise o poljoprivrednom izvozu jedne monokulture a, pošto je pojam nastao u Srednjoj Americi, samim tim je logično da je reč o bananama.
Prvobitno, ovaj termin odnosio se na srednjoameričke zemlje poput Hondurasa, Nikaragve i Paname, gde su političari i privreda decenijama bili pod uticajem kompanija koje se bave produkcijom tropskog voća. Ekonomska moć tih stranih (najviše američkih) kompanija bila je veća nego politička moć vlasti, a kamoli stanovništva tih zemalja.
Banana-republike su političke nestabilne zemlje u kojima vlada korumpiranost, a neretko vlast drži i diktatorska vojna hunta. Infrastruktura je slaba, kao i školstvo, a privreda je primitivna. Država se oslanja na spoljašnji kapital i često dolazi do velike inflacije. Banana-republike sklone su revolucijama i vojnim udarima.
Samim tim, danas se ovaj pežorativni termin koristi za zemlje takozvanog trećeg sveta, u kojima strane firme imaju uticaj na sve - od nastanka korupcije, kriminala i nepotizma, pa sve do sumnjivih izbornih rezultata. Međutim, izraz je čest i u žutoj štampi i raspravama u razvijenim zemljama, poput Švajcarske, Nemačke ili Francuske, u trenucima osuđivanja raznih političkih poteza.
Zanimljivo je da je izraz književni, tačnije - da je nastao u američkoj književnosti. Pisac Vilijam Sidni Porter, koji je pisao pod pseudonimom O. Henri, objavio je roman "Zeje i kraljevi" 1904. godine, a u njemu je aludirao najverovatnije na Honduras, u rečenici: "U to vreme smo imali sporazum sa svakom stranom zemljom, osim Belgije, i te banana-republike, Anhurije".
(Dnevno.rs)
