Prestižni londonski Međunarodni institut za strateške studije (IISS) izrazio je zabrinutost jer se tehnološka prednost zapadnih zemalja postepeno smanjuje usled širenja novih tehnologija u određenim zemljama i nedržavnim strukturama, kao i velikih ulaganja Rusije i Kine. Insitut upozorava da su prethodne dve decenije "zapadne zemlje bile šampioni novih tehnologija", ali da se danas ta tehnološka prednost smanjuje.
Tehnološka nadmoć Zapada u pogledu naoružanja se urušava, pre svega u poređenju sa Kinom i Rusijom, upozorio je Međunarodni institut za strateške studije (IISS) u godišnjem izveštaju o ravnoteži oružanih snaga u svetu.
Prva (tendencija koja tome doprinosi) je dospevanje novih tehnologija u ruke određenog broja zemalja i nedržavnih aktera, što smanjuje jaz u pogledu naoružanja u svetu", izjavio je za AFP direktor Instituta Džon Čipman.
Dao je primer terorističke grupe na Bliskom istoku, ne navodeći o kojoj je grupi reč, a koja je "imala podršku iranske države u razvoju improvizovanih eksplozivnih objekata", odnosno mina ili bombi samostalne izrade.
Među novim tehnologijama u civilnom i vojnom sektoru ističu se dronovi, ali i sajberbebednost i sajber oružje kojima se uz pomoć virusnih napada mogu destabilizovati zemlje.
Čipman navodi da su u prethodne dve decenije "zapadne zemlje bile šampioni novih tehnologija", sa jasnom prednošću u odnosu na druge države i nevladine strukture, dok se danas "ta tehnološka prednost smanjuje". 
Druga tendencija je odluka Rusije i Kine da ulažu u tehnologije kako bi "modernizovale oružane snage", što "dovodi u pitanje aktuelnu ravnotežu vojnih snaga u Evropi" i nagoveštava "buduću ravnotežu u Aziji". Čipman je istakao da se Kina posebno posvećuje pomorskom aspektu odbrambene politike, što znači dodatne investicije u brodove i podmornice.
Mala ulaganja u Evropi, SAD jača prisustvo u Evropi Nasuprot tome, finansiranje oružanih snaga i naoružanje u Evropi ostaje "izazov". Samo 4 od 26 evropskih zemalja čkanica NATO je ispunilo cilj ulaganja 2% bruto domaćeg proizvoda u vojne svrhe, dok su ostale 22 zemlje potrošile u proseku 1,1% BDP na odbranu. U odbranu su dovoljno ulagale Grčka, Poljska, Velika Britanija i Estonija.
U ruskom budžetu za odbranu u 2015. je zabeležen dvocifreni rast, dok Azija svake godine troši skoro 100 milijardi dolara godišnje više od evropskih članova NATO, ukazuje Institut.
Kada je reč o SAD, Čipman ukazuje da je Pentagon odlučio da ojača prisustvo u Evropi u okolnostima "percepcije da Rusija predstavlja sve veću pretnju, pre svega za baltičke zemlje i zemlje istočne Evrope". Kao pokazatelj je naveo poslednji budžet Obamine vlade, predstavljen u Vašingtonu 9. februara, i kojim je predviđeno da se ulaganja u ovaj region učestvorostruče na 3,4 milijarde dolara.
Kada je reč o Bliskom Istoku, ukidanje sankcija Iranu nakon sporazuma o nuklearnom programu Teheranu pruža priliku da modernizuje naoružanje, koje dobrim delom datira iz 70-ih i "toliko je staro da može da se smatra zastarelim", navodi Međunarodni institut za strateške studije.
Ova moguća obnova naoružanja Teherana mogla bi takođe da promeni ravnotežu snaga u regionu, podstičući veću saradnju između zalivskih zemalja. Kada je reč o širenju oružja za masovno uništenje. Čimpan smatra da je 2015. godina bila "dosta dobra", pre svega zbog potpisivanja sporazuma grupe P5+1, koju čine Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD, plus Nemačka, sa Iranom o nuklarnom programu. On navodi da postoji opšta saglasnost da je taj sporazum omogućio da se za 10-ak ili čak 15 godina odloži dan kada će Iran biti u posedu atomskog oružja.
(AFP-EurActiv.com)
