BEOGRAD - Hrvatska je odlukom Arbitražnog suda izgubila Piranski zaliv, zbog kojeg se još od raspada Jugoslavije 1991. sporila sa svojim severnim susedom, tako da će ta oblast ipak pripasti Slovencima, saznaje Kurir.Odlukom koja je usledila posle tri godine arbitraže Slovenci su dobili izlaz na otvoreno more, odnosno direktan pristup međunarodnim vodama, što je važno za tu članicu EU, dok je Hrvatska završila kao potpuni gubitnik. Kako saznajemo, prema presudi, podela zaliva biće 75 prema 25 ili 66 prema 33 odsto u korist Slovenije, što će zvanično biti saopšteno krajem godine. Odluka je konačna, pa poražena strana nema pravo žalbe.
Još jedna sednica
To što je Slovenija izašla kao pobednik ne treba posebno da čudi ako se zna da je prethodnih meseci veoma aktivno lobirala kod većine članova Arbitražnog suda da se takva odluka donese.- Sud će u oktobru održati još jednu sednicu, ali već sad je sve maltene rešeno. Uostalom, nakon što je početkom godine slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec rekao da „ima neslužbene informacije da bi presuda mogla ići u korist Slovenije“, postupak je dobio drugačiju konotaciju. Nema sumnje da je Slovenija izašla iz okvira regularnog ponašanja u arbitražnom postupku i da je sve vreme privilegovana kod sudija Arbitražnog suda - kaže izvor Kurira i dodaje da je više situacija koje to potvrđuju:Slučaj rešen i ranije- Žilber Gijom, predsednik Arbitražnog suda, tokom postupka je više puta u odnosu s Jernejom Sekolecom, slovenačkim predstavnikom u sudu, ukazivao na to da je razgraničenje na moru već rešeno u korist Slovenije. A i Sekolec je s nekim ljudima već govorio kako mu je Gijom predočio da će Slovenci dobiti spor".
Naš sagovornik navodi da su se slovenački predstavnici pred sudom početkom ove godine dogovorili o „specijalnom pristupu“ članu suda Brunu Simi.
- Čak su ugovarali večere s njim jer je Simona Drenik, članica slovenačkog stručnog tima u arbitraži, smatrala da bi šef suda mogao posebno da uvažava neke argumente ako bi oni došli od Simija. Sekolec je tada govorio da već „radi na Simiju“ - navodi izvor našeg lista i dodaje da je simptomatično i to što je Drenikova slovenačkom timu preporučila da što manje istupa u raspravama jer su „sudije ionako na našoj strani“.U hrvatskom Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova rečeno nam je da ne žele ništa da komentaršu dok je arbitraža u toku, dok slovenačka strana nije odgovarala do zaključenja broja.
O SUKOBU RATOVALI I NA INTERNETU- Piranski zaliv ima površinu od 20 kvadratnih kilometara, nalazi se u severnom delu Jadranskog mora i deo je Tršćanskog zaliva- Hrvatska je tvrdila da granična linija između teritorijalnih voda dve države treba da prolazi posred zaliva- Slovenija smatra da u tom slučaju njeni brodovi ne bi imali direktan pristup međunarodnim vodama- Slovenci tvrdili da je za određivanje granične crte na moru važno stanje koje je postojalo 25. juna 1991, kad su oni kontrolisali ceo zaliv- nerešeni spor dosad je više puta dovodio do incidenata u kojima su zaplenjeni brodovi- zbog zaliva Hrvati i Slovenci protekli godina ratovali i na Fejsbuku
O suduSVE PREPUSTILI PRAVU IZ 2009.- Arbitražni sud za rešenje pitanja Piranskog zaliva osnovan je na osnovu sporazuma dve zemlje- Vlade Slovenije i Hrvatske sporazum su potpisale 2009, a u Sloveniji je sporazum potvrđen i referendumom- početkom 2012. dve države su predložile članove suda. Za predsednika suda izabran je Francuz Žilber Gijom. članovi suda su Nemac Bruno Sima i Britanac Von Lou- slovenački predstavnik u Arbitražnom sudu je Jernej Sekolec, a hrvatski Budislav Vukas- članica hrvatskog stručnog tima u arbitraži je Andreja Metelko Zgombić, a slovenački Simona Drenik
Pogoršanje odnosaHISTERIJA PROTIV SLOVENIJEOdluka Arbitražnog suda u korist Slovenije u vezi sa Piranskim zalivom mogla bi znatno da pogorša odnose između dve države, ocenio je nedavno slovenački list Delo.- Nacionalistička retorika u susednoj državi mogla bi da preraste u histeriju i političko obračunavanje, a u zapaljivoj predizbornoj kampanji Slovenija bi bila centralna tema - naveo je list aludirajući na predstojeće parlamentarne izbore u Hrvatskoj.Ocenjuje se da bi zvanična Ljubljana, u očekivanju pogoršanja odnosa s Hrvatskom, morala da zadrži sadašnjeg ambasadora u Zagrebu Vojka Volka, kome ističe mandat, a da zaustavi postupak imenovanja novog diplomate.
