Priča je ipak počela nešto ranije, 9. aprila 1940. kad su nemački ratni brodovi ušli u sve veće norveške luke, od Narvika do Osla i rasporedili na hiljade svojih vojnika i time efektivno okupirali Norvešku. Nemci su uspeli da prođu kroz postavljene mine oko luka, koje su postavili Britanci jer su lokalne vlasti dobile naredbu da dozvole neometano iskrcavanje nemačkih trupa.
To naređenje dao je Vidkun Kvisling, koji je bio lojalan profašističkom norveškom ministru spoljnih poslova.
Nekoliko sati posle invazije, nemački ministar je u Oslu zahtevao bezuslovnu predaju Norveške, ali norveška vlada je to odbila da uradi pa su Nemci odgovorili invazijom padobranskih jedinica.
U oktobru 1940. godine "odbornici" pod kontrolom nacista zamenili su administrativno norveško veće, a šef tih "odbornika", pogađate, bio je niko drugi nego Kvisling.
Kvisling je za nagradu dobio ovlašćenje diktatora u Norveškoj pa je dodatno nastavio da se zamera norveškom narodu, poslavši na hiljade građana u nemačke logore, kao i likvidacijama članova pokreta otpora. Isti navedeni savetnici su 1. februara 1942. godine formirali i službenu norvešku vladu, a dan kasnije Kvisling je proglašen premijerom.
Sve je to došlo na naplatu po predaji Nemačke saveznicima u maju 1945. godine. Saveznici su u Norveškoj uhapsili Kvislinga, suđeno mu je za veleizdaju i osuđen je na smrt. Smrtna kazna je izvršena 24. oktobra 1945. Njegovo ime postalo je ne samo omraženo u svetu, već i pravi sinonim za izdajnika.
(Dnevnik.hr)
