Posle priče književnice iz Makarske Dade Batinić koja je u nekoliko kratkih odlomaka opisala turiste koji letuju u Hrvatskoj, a njen opis je posta opravi hit na internetu, čitalac Kurira iz Novog Sada Zoran Stojšin je napisao svoje viđenje muškaraca na plaži i to kako im je lako odrediti nacionalnost.
Prenosimo vam njegovu priču u celosti:
"Razmišljam, prevalio sam pola veka, gotovo isto toliki broj letovanja, obišao sva evropska topla mora, kupao se na obalama tri kontinenta, nagledao se svega i odupirem se drskosti da nastupajuće redove imenujem sagledavanjem navika, sitnih prevara i rituala sredovečnog muškarca na plaži. Na samom početku uzmimo zajedničke odrednice, krucijalne karakteristike, a posle dozvolimo porivu, kulturološkom nasleđu i rutini da napravi ram ovoj priči...
Dakle, neka naš muškarac ima tih pedesetak godina, neka se oseća kao intelektualac, čovek koji pored svega ipak može da se okrene iza sebe, neko ko zdravo gleda u sutra a oporo u juče i dan pre juče. Pa, hajde nekim meni nametnutim i upečatljivim redom ...
SRBIN – Srbin mora da ide na more! Uporište u toj konstataciji pronalazi u komšiluku koji su listom na moru, u polu praznom gradu , u lepo upakovanoj prošlogodišnjoj priči uz kriglu piva ispijenoj u omiljenom lokalu u rodnom gradu. Prosečan Srbin letuje u Grčkoj, na Halkadikiju, Olimpskoj regiji, Tasosu, Krfu, Lefkadi... Srbina na plaži možete najpre prepoznati po crnim slip Speedo kupaćim gaćama, model koji je nosio Mark Špic na Olipijadi u Minhenu 1972 godine. Naočari su mu Ray Ban, ili su mu rekli da to jesu kada ih je kupovao na buvljaku. Stomak mu je prekrio lub kupaćih gaćica i nema pojma koje boje mu je učkur. Proćelav je, udebljan i krezubav. Na plaži rešava SUDOKU i nikada se ne maže zaštitnom kremom, to je za slabiće. Uporno u glavi prevrće proporciju 135,5 : 2080 = X : 100 zadovoljno se smeškajući dobijenom rezultatu od 6,5 litara na 100 kilometara. Vrhunac letovanja mu je u povratku, kada će na izlasku iz Makedonije skupiti metalne evre i za sve novce natočiti benzin od 98 oktana, da obraduje svog ljubimca. Srbi se dele na tri podvrste, na Novosađane, Beograđane i one koji to nisu, a želeli bi da budu. Na zglobu desne ruke mu je crna brojanica, poklon od kuma iz nekog manastira. Još uvek tačno ne zna za čega to služi jer je Berlinski zid skoro pao. Pročitao je sve naslove knjiga koje mu je supruga ponela na letovanje, počev od Haleda Hoseinija i „ Hiljadu čudesnih sunaca“ do Habjanovićeve Petkane.
NEMAC – Na plaži je verovatno promoter Nivea kreme, i prepoznaćete ga po enormnoj količini iste a razmazane po telu ispod koje ipak probija rozikasta koža boje kao fil za Rozen tortu. Mazanja se uvek prihvata frau Helga, frau Sabine, frau Gabriela, frau Brigita... i za to potroši trećinu godišnjeg odmora. Dok Srbin reši Sudoku na 52. strani, Nemac je već spreman za izlazak na Sunce i ulazak u vodu. Na plaži je obavezno iznajmljuje ležaljke i suncobran. Peškir sa motivima Bayern-a je uvek na vidnom mestu. Pije pivo u obližnjoj konobi, i obavezno je to Bavaria. Na obližnjem parkingu mu je najnoviji model BMW-a, gliser sa Mercury motorom od 80 konjskih snaga ponosno pluta na plaži u njegovom vidokrugu. Puši lulu ostavljajući oblak dima kvalitetnog duvana da se razleže po plaži. Na vrh nosa su mu naočari modernog dizajna, dioptrije plus 4. Na more je stigao organizacijom Der Tour-a, i zagledan u daljinu nikako ne može da prežali kako nije došao u organizaciji Wermahta.
TURČIN - Da bi pronašli Turčina na plaži, moraćete da prevashodno zadovoljite jedan bitan uslov. A to je, da se nalazite na obalama turskog mora. Ako na plaži vidite omanju grupu od dvadesetak muškaraca koji žučno raspravljaju, gestikulišu, ili se u plićaku kaljugaju, znajte da niste pogrešili. Jedan od njih je sigurno Turčin, a preostalih 19 su još sigurnije Turci. Zdepasti su, krivonogi, građeni tako da bi svakog trena mogli da vas bace na tatami grčko-rimskim zahvatom. Tamni su, gledano po njima Nivea bi mogla da zatvori sve svoje evropske pogone. Zaštitni faktor dobijaju već po rođenju, intravenozno i kreće se između plus 456 i 720. Puše opor duvan bez filtera pljuckajući u vodu plićaka. Jačinom brade od dva dana verovatno timare konje. Predstavljaju užasno lošu reklamu za Gillete i ostale after shawe pomade. Pod verandama vazda pijuckaju čaj iako nisu bolesni i pućkaju nargilu. Brojem zlatnih zuba u vilicama određuju statusni položaj. Na plažu su stigli obavezno mercedesom 200 S po petorica, komotno smešteni. Bučni su, kao da su na svom moru, kao da imaju manje duga od Grka po glavi stanovnika. Kupaju se u tipskim šorcevima dužine do gležnjeva, ali su im bar boje vesele. Spektar se prožima od zagasito sive do boje uglja iz rudnika Ararata. Od svetskih jezika tečno govore nemački, i baš se pitam zašto.
ŠVEĐANIN – Sven, Erik ili Ralf... su visoki, graciozni i tek naglašeno dugokosi. Nemaju proćelavih predstavnika i stvarno nekada pomislim da su prilično bliski sa Deda Mrazom kada ih taj pečat sredovečnosti uporno mimoilazi. Biće da su to komšijske protekcije u pitanju. Na plažu dolaze u sandalama, lepo su razvijeni, kao da su upravo sišli sa vikinške galije ostavljajući vesla u uspravnom položaju. Sami se mažu kremom sa zaštitnim faktorom, kao veliki dečaci. Pored sebe imaju pegavu plavokosu lepoticu, kojoj ni uz pomoć natalne karte ne bi tačno utvrdili koliko ima godina. Šveđanin na plažama u Grčkoj pije Mytos, u Turskoj Efes a u Španiji San Miguel pivo. Obzirom na cug, nimalo skroman doprinos nacionalnim pivarama. Šveđanin oko vrata nosi zub divljeg vepra, i želim da poverujem da ga nikada ne skida. Čak i onda kada se pojavi u uštirkanoj košilji i sakou na ulaznim vratima SonyEricssona u Malmeu ili Upsali. Do toplog mora su stigli avionom, čarter letom. Ali, oni avanturističkog duha, željni panevropske magistrale su se otisnuli u najnovijem modelu Volvo-a. Nenametljivi su na plaži, pored raširene prostirke su obavezno harpun, maska sa lulicom i peraja. Ne rešavaju Sudoku i ne računaju prosečnu potrošnju. Ne sipaju benzin od 95 oktana.
CRNOGORAC – Crnogorac je mutirani Srbin sa dva varijeteta. Domaći, morski, u koje spadaju svi oni iz priobalja, tj. 300 kilometara tik od morske obale, i oni koje se presvlače na graničnom prelazu Gostun. Neverovatno brzom jezičkom transformacijom nadomešćuju period proveden u egzilu novobeogradskih solitera. Jedno "Š" brzinom svetlosti se preobražava u „Šj“ dajući kredibilitet plemenima Vasojevića, Cuca... Crnogorac oko vrata nosi kajlu od čistog zlata. Na njoj dominira pravoslavni krst, bar je to bio hit prošlog leta, sezone 2014-te. Nešto je ipak manji od onog sa crkve cetinjskog manastira. Čiji će krst nositi iduće leto, još nije zvanično objavljeno. Do sledećeg Vaseljenskog sabora, verovatno. Konstataciju da su mlađi Crnogorci slabo vični plivači, direktno je proporcionalna sa težinom lanca koji nose oko vrata. Na plažama su u šorcevima do kolena, veselih pastelnih boja i dezena svih mogućih cvetova Edenskog vrta. Adekvatno je godinama koje su ih snašle u pubertetu ranih pedesetih. Kao dokaz vekovne odanosti, šorcevi su produkt italijanskih proizvođača, Kappa, Diadora... Crnogorac na plaži je obavezno intelektualac, ima sa svakog fakulteta u Beogradu bar po jednog cimera. Tamo gore navija za Crvenu zvezdu, a u kanjonu Morače mu se probudi nacionalni identitet i sem majke, Severine i podgoričke Budućnosti ne priznaje nikog do Boga. Čak ni Peđu Mijatovića, bogu mi! Na plažu se maže maslinovim uljem od strika Rada, jede pršutu. Kako koju? Pa svaka je iz Njeguša!!! Zar ne? Na plažu Jaz stižu u polovnim Pežoima, Opelima i Renoima čudnih registarskih tablica. Još ne znam koji to gradovi u Crnoj Gori imaju oznake BG i NS? Na plaži su im vlastita đeca koja otežu lalinski, zavrću beogradskim slengom BRATEEEE!!! Crnogorac je poliglota, italijanski priča kao da mu je maternji a sa francuskim „Voulez vous coucher avec moir se soir?“ se intelektualno ističe u odabranim krugovima. Plažom nervozno šeta i priča mobilnim telefonom, i nije mu problem ako mu u istom trenutku zazvoni drugi, pa treći i četvrti... Od tetovaža ima Vladiku Radeta na grudima, i u strahu je da se Njegoš ne naljuti zbog toga.
FRANCUZ – Niko na plaži ne voli da sluša Francuza koji zapliće jezikom melodičnošću koju zovemo francuski jezik. Nekako čudno, jer ako istu tu frekvenciju čuju od Francuskinje, muškarci u okolini će je nazvati šarmantnim i mekim produženim „Rrrr“. Poliglote, stručnjaci... Flancuz je enolog, u konobi tik uz morsku plažu pije orošeno vino. Poznavalac je donetog mu sadržaja, konobarima time uteruje strah. Ne maže se kremom u meri kao Nemac, pa čak ne i kao Šveđanin. Pored sebe takođe ima pegavu plavušu ali iz nekog sasvim drugog sazvežđa. Deca mu se motaju oko nogu i savršeno se uživljava u ulogu „Papa“. Voli Novaka Đokovića i Jean Michel Jarre. Ne rešava Sudoku i vozi isključivo automobile francuskih proizvođača, poput KIA-e, Hyundai, Suzuki... čuvar je tradicije, puši Gauloise i Gitanes, na podnevnom suncu čita „Le Monde“. Na plaži retko skida košulju i još ređe ulazi u vodu. Ne rešava sudoku, rešava svetske probleme. Admiral, nuklearni fizičar, genetičar, i politikolog amater. Ne odvaja se od tableta ili laptopa.
BOSANAC – Veseli čikica, ne čelu kao da mu je utisnut bar kod, da odmah znate sa kim imate posla. Vesele je prirode, šarmer je, pomalo trapav i punačak. Osmehom i vedrinom osvaja. Često se smeje i sopstvenim glupostima. Na plažu dolazi u sandalama i u plavom svilenom kratkom šorcu. Verovatno dobijenom od Edina Bahtića, Meše Baždaravića ili Radmila Mihajlovića posle one nezaboravne utakmice sa Videotonom u polufinalu Kupa Uefa s kraja osamdesetih. Društven je, zna sve igre, počev od tablića do tača. Na podlaktici mu je istetoviran lik voljenog Maršala i datum, uspomena iz JNA. Bosanac pije pivu, ne bira felu. Deca mu se igraju s rajom u plićaku i ne bistri svetsku politiku. Njegov dolazak na plažu je savršeno sinhron sa odlaskom Nemca na popodnevni odmor. Mami osmehe, priča, grli, peva... vodi Sabine, Brigite, Helge i one pirgave oko nosa na hladno pivo za njihove novce. Za proporciju mu puca prsluk po hiljadu puta, nije čuo za Sudoku i voli Himzu Polovinu i Čolu... Svira gitaru! Zna da svira Crnog leptira od YU grupe i El Condor Pasa od nekih indijanaca sa Anda.
GRK - Grka ćete na plaži prvo čuti pa tek onda ugledati. Ako se prepunom plažom zaori „φρέσκα ντόνατς“ ( Freskooo kaloooo - sveže krofne! ) pogled će vam privući čovek srednjih godina koji na samo tri prsta desne ruke ispružene iznad glave nosi tacnu veličine omanjeg fudbalskog terena. A na tacni krofne, i to ne obične krofne, nego φρέσκα ντόνατς!!! Mislim da ih ima taman toliko da bi nahranilo prepodnevnu smenu graditelja Keopsove piramide. Grk nosi kapu, reklamu nekog naftnog koncerna, savršeno neadekvatna reklama delatnosti kojom se bavi. Mislim on, žena mu, deca, tašta, tast, šurnaje... koji verovatno u kadi mese kiselo testo i posle vađenja iz rerne posipaju šećerom u prahu. Ne rešava sudoku kada se kasno uveče vrati kući. Nema Grka samo na plaži, eto ja sam ih video nekoliko na graničnom prelazu Evzoni, jedan mi je čak zatražio pasoš. Doduše, nije se čovek predstavio, ali ja verujem da je Grk!
Svi ovi muškarci su poprilično različiti, ali nećete verovati i koliko slični. Svi imaju život iza sebe, oštro oko bez obzira na dioptriju, svi znaju da na plaži pogledom ulove spalu bretelu, nagoveštaj erotičnosti, svi oni tobož čitaju Le Mond, La Republicu, Der Stern, Oslobođenje, Politiku.. a vide oko sebe lepotu manirom čoveka koji je ukrotio i zauzdao život. Znaju da se obraduju veselom pramenu svoje i tuđe žene, ako ih pogledom ne ulovi i prekori sopstvena. Zato, drage žene volite nas tako pregorele, kremom razmazane, vinom osvežene, jednačinom zanesene, proćelave, šarmantne, vesele, slabovide, oštrooke, lucprdaste, rečite, pričljive, muzikalne, trapave...mi svi imamo pedesetak i kusur spremnih za vaše mladosti, za vaša nadanja, za ublažena razočaranja, za rutinu čitanja knjiga na plaži, za vaše natalne karte, našminkane trepavice, za vaše dlanove i linije na njima..."
