Sada su frontovi jasni, navodi se u komentaru opcenjuje da samitom u Varšavi NATO šalje poruku Kremlju "dovde, i ni korak dalje".
"NATO zvecka oružjem, ali veoma tiho. Jer, ako razmišljamo u vojnim kategorijama, četiri bataljona na istočnim granicama nisu nikakva pretnja za daleko jače ruske trupe. U Moskvi se niko neće štrecnuti što su pojačane trupe NATO u susednim zemljama", navodi DW.
U NATO, kako se dodaje, niko nije očekivao da će ovime uplašiti Rusiju, već se pre svega radilo o demonstraciji zajedništva.
"NATO razume vaše brige - to je poruka baltičkim zemljama, koje su bile deo Sovjetskog Saveza, kao i državama bivšeg Varšavskog pakta", ocenio je novinar Dojče Velea.
Prema njegovim rečima, niko ozbiljan u Alijansi ne veruje da Rusija planira da napadne današnje članice NATO ili da dela "hibridno" koristeći vojnike bez obeležja kao u Ukrajini.
Prema logici NATO, smatra Bernd Rigert, ruski predsednik Vladimir Putin ima drugačije ciljeve, odnosno on želi da utvrdi svoj uticaj u Ukrajini, Belorusiji, Gruziji, Moldaviji, Azerbejdžanu i Jermeniji.
"I u tome je uspeo. Belorusija je saveznik. Ostale države su upletene u konflikte čijem je rasplamsavanju Moskva odlučujuće doprinela. Uz te 'zamrznute' sukobe nijedna od ovih zemalja ne može postati članica NATO. Taj teren ostaće Alijansi nedostupan godinama, ako ne i decenijama", ocenjuje se u tekstu.
Kako se dodaje, tako treba "čitati" i nedavnu posetu Putina Finskoj.
"Moskva je stavila do znanja Fincima, koji povremeno očijukaju sa NATO-om, da imaju veoma, veoma dugu granicu sa Rusijom, granicu koja se može ispostaviti kao krhka. NATO, s druge strane, samitom u Varšavi šalje poruku Kremlju 'dovde, i ni korak dalje. U tome učestvuju i zapadne članice za koje pretnja nije direktna", navodi se u komentaru.
Putinu, do sada, kako je naglasio, nije pošlo za rukom da podeli Alijansu.
"Raketna odbrana o kojoj se, takođe, priča u Poljskoj uostalom i nije oružje kojim može da se zvecka. Tehnički nije u mogućnosti ni da zaustavi ruske interkontinentalne rakete. Taj je odbrambeni sistem odgovor na pretnju iz Severne Koreje i Irana. I naravno da u Kremlju to dobro znaju, iako javno tvrde drukčije", navodi DW.
Kako su te stvari razjašnjene, smatra novinar Dojče velea, novom dijalogu NATO-a i Rusije više ništa ne stoji na putu.
"Treba ponovo oživeti savet NATO-Rusija", ocenio je Rigert dodajući da Putin "vredno telefonira" s predsednicima SAD i Francuske, Barakom Obamom i Fransoa Olandom, kao i sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Dijalog na najvišem nivou, kako je naglasio, već se odvija.
"To je i neophodno jer države NATO i Rusija imaju i zajedničke političke interese u konfliktu u Siriji, odbrani od islamističkog terora, razvoju u Avganistanu ili Iranu. O ekonomskim interesima da i ne govorimo. Stvari će posle varšavskog samita biti na svom mestu, a dve strane upućene da razgovaraju na temelju realne politike", navodi se u tekstu.
Žrtve ove, kako kaže, "dvostruke igre Alijanse", odnosno "tihog zveckanja oružjem i dijaloga", najpre su Ukrajinci i Gruzijci.
Oni moraju, kako se dodaje, da se pomire sa tim da će Rusija još dugo biti rovac na njihovoj teritoriji i da NATO, što se toga tiče, ništa ne može ili neće da preduzme.
"Putina treba zaustaviti tu gde je. Iluzija je da je moguće isposlovati vraćanje Krima Ukrajni, ili povlačenje iz Abhazije i Pridnjestrovlja. To sa Hladnim ratom nema nikakve veze", ocenio je Rigert.
U hladnoratovska vremena, kako je podsetio, u centralnoj Evropi su se sretale dve ideologije organizovane u blokove, sa stotinama hiljada vojnika do zuba naoružanih.
"Danas su konvencionalne snage razmerno male. Demokratije stoje naspram Putinovog režima koji i nema svoju ideologiju nego tu i tamo naprečac i neuračunljivije nego režim SSSR pokazuje šta je sve spreman da učini za očuvanje moći i sinekura. Na poteze taktičara moći iz Kremlja NATO upravo nudi ispravan odgovor", zaključuje se u tekstu DW.
(Tanjug/DW)
