"U Molenbeku, to je sigurno, mnogi gaje taj osećaj nezadovoljstva", zaključuje novinar BBC i dodaje da je u razgovorima sa mladim muslimanima saznao da oni terorističke napade poput onih u Parizu i sada u Briselu vide kao odgovor na vazdušne udare zapadnih zemalja na Islamsku državu.
"Trebalo bi otputovati u Raku i tamo postaviti to pitanje. Ovde nema demokratije, ne možeš da izraziš niti jedan stav koji odudara od prevladavajućeg mišljenja", izjavio je jedan musliman koji ne skriva bes i neprijateljstvo prema belgijskoj vladi i belim Belgijancima za koje tvrdi da mrze sve koji su arapskog porekla.
Većini ljudi u Molenbeku je, piše novinar BBC, muka od novinara i ogorčeni su što ga mediji često nazivaju "džihadističkom prestonicom Evrope" i "evropskom Rakom". Iz razgovora sa komšijama, poznanicima i prijateljima saznaje da su Salah Abdeslam i njegov brat Brahim, koji se razneo u pariskim napadima, nekada vodili kafić u Molenbeku u kojem se prodavao alkohol, a naposletku je bio zatvoren zbog prodaje droge. Jedan od prijatelja braće prepričava da je Brahim redovno "gledao video snimke Islamske države s 'džointom' u jednoj i pivom u drugoj ruci i povremeno baljezgao neke radikalne stvari ali niko ga nije shvatao ozbiljno".
Za indoktrinaciju mladih muslimana rođenih i odraslih u Belgiji mnogo ih je koji upiru prst krivice u šeika Basama Ajačija, jednog od vodećih radikalnih propovednika u Molenbeku. Sirijac star 70 godina stigao je u Brisel 90-ih godina i, prema tvrdnjama, posejao seme radikalnog islama koji se posebno pokazao neodoljiv za mlade delikvente.
Ali, Ajači, koji se u međuvremenu pridružio umerenim islamistima u Siriji, je nedvosmisleno osudio napade u Parizu i prikazuje se gorećim protivnikom Bašara al-Asada i ID. Islamska država je polušala da ga ubije podmetanjem bombe u automobilu. Koštalo ga je ruke, ali je preživeo.
Za mlade u Molenbeku koji se pridružuju ID je novinaru BBC-a preko skajpa kazao da "kaljaju ime islama i sirijsku revoluciju". Njihovu radikalizaciju pripisuje, s jedne strane, nereagovanju sveta na Asadov režim i, s druge strane, marginalizovanosti muslimana u Belgiji.
Ali, ima onih koji to objašnjenje o pokajanju i okretanju religiji potpuno odbacuju i tvrde: "To ne može biti razlog, svi imamo nekih problema s policijom pa ne završimo tako", rekao je BBC-u jedan mladić koji nije mogao ponuditi razlog njihove radikalizacije, osim da su se Islamskoj državi pridružili zbog novca, prenosi Hina. I ako su možda zagovarali fundamentalističku interpretaciju islama, dodaje novinar, njihov prvobitni poriv je bio borba protiv Asada i zaustavljanje njegovog zločinačkog režima, ali većina je ipak gravitirala prema ID, a ne umerenoj opoziciji.
Predsednik sportske dvorane i teretane BBA u Molenbeku Mohamed Malem koji pokušava mladima da ulije samopoštovanje tvrdi da se treća ili četvrta generacija imigranata bori sa svojim identitetom. "Kada odu u Maroku kažu da su Belgijanci. Ovde se izjašnjavaju kao Marokanci. Nigde se ne osećaju kod kuće i tako stalno pokušavaju da odgonetnu ko su oni ustvari", kazao je Malem.
"Radikalizacija ne počinje s verskim idealom. Momci za koje znam da su otišli u Siriju nemaju nikakvu ideologiju, nemaju nikakve velike ideje, odlaze jer žele sa nečim da raskrste. Naprosto im je dosta ovog društva", dao je svoje viđenje instruktor zaposlen u BBA.
Nikolas Moro, kog je francuska policija uhapsila 2015., nakon što je 2014. proveo u Siriji kao džihadistički borac odao je mnoge vredne informacije. I on je, poput većine regruta ID, bio sitni kriminalac koji se u zatvoru preobratio na islam. Prema njegovom iskazu, ID za spoljne operacije poznate kao AMNI (sigurnost) obučene borce šalje nazad u Evropu kako bi u svojim zemljama sejali smrt i uništenje.
"Svako za izvršenje napada dobije 50.000 evra", kazao je Moro francuskoj bezbednosnoj službi DGSI. Upravo on je otkrio da je 'kunya' - ratno ime osobe zadužene za AMNI Abu Omar iz Brisela čije je pravo ime Abdelhamid Abaud, planer pokolja u Parizu.
(Jutarnji.hr)
