Predsednik nemačke Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, Manfred Šmit, izjavio je da tražioci azila iz zemalja Zapadnog Balkana praktično nemaju izgleda da dobiju azil u Nemačkoj jer u 99 odsto slučajeva dolaze da bi dobili novčanu pomoć, našli posao ili kupili automobil.Šmit je u jednom intervjuu rekao da je zabeležen napredak kada je u pitanju broj azilanata koji dolaze iz Srbije. "U oktobru i novembru imali smo 3.000 do 3.600 zahteva za azil (iz Srbije), a sada imamo 1.700", rekao je Šmit istakavši da efekat preduzetih mera ipak nije kao što je bio očekivan i da će zato biti preduzeti dalji koraci.Građani Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, koje su označene kao "sigurne zemlje", dobijaju zaštitu u 0,1 do 0,2 odsto slučajeva. Iz Albanije, dodao je, ove godine je dobijeno 28.000 zahteva za azil. "Takav razvoj nismo mogli da prognoziramo i veoma nas je iznenadio", kazao je on.Šmit je istakao da od avgusta stupa na snagu novi zakon koji će omogućiti da se kod očigledno neosnovanih zahteva za azil izriče zabrana ulaska i boravka u šengenskom prostoru. Takođe, po njegovoj oceni, treba znatno skratiti vreme trajanja postupka odlučivanja o azilu jer ne sme više biti finansijski isplativo zadržavanje u Nemačkoj, a ustanove za prijem izbeglica treba više da se koncentrišu da tim ljudima pomognu na druge načine, a manje novcem.Na pitanje da li je uveren da tražioci azila dolaze samo da bi u Nemačkoj dobijali novčanu pomoć, Šmit kaže da upravo to čuju na mnogim saslušanjima tih ljudi. Ponovno uvođenje viza balkanskim državama bi ipak, prema njegovom mišljenju, bilo poslednje sredstvo, jer u Nemačkoj legalno živi i radi veliki broj ljudi s Balkana.(CDM.me/Dojče Vele)
