Vrhovni sud Velike Britanije ocenio je u utorak da britanska vlada ne može da aktivira Član 50 Lisabonskog sporazuma o pokretanju Bregzita, ako se prethodno ne konsultuje s parlamentom.
Sud je istovremeno ocenio nepotrebnim konsultacije s lokalnim parlamentima Velsa, Severne Irske i Škotske.
Škotski separatisti su tu sudsku odluku ocenili kao uvredu, smatrajući da je povredom suvereniteta Škotske i potcenjivanjem postojanja četiri konstitutivna naroda Ujedinjenog Kraljevstva.
"Danas su Škotska, kao i Vels i Severna Irska, prestali da postoje", izjavio je član Škotske nacionalne partije (SNP) i dodao da su to sada samo "regioni za jednu Veliku Britaniju gde Engleska dobija ono što ona želi".
Odluka suda je izazvala nezadovoljstvo premijerke Škotske, Nikole Sterdžon koja je u nekoliko navrata tražila glasanje škotskog parlamenta o nameri Londona za pozivanje na Član 50 Lisabonskog sporazuma, ponavljajući da je Škotska na referendumu 23. juna 2016. glasala protiv Bregzita i za ostanak zemlje u EU.
Organizovanje referenduma o nezavisnosti Škotske ipak nije izvesno, jer se britanska premijerka Tereza Mej tome protivi, a na glasanju o tome 2015. godine 55,3 odsto građana je glasalo protiv nezavisnosti Škotske.
Kraljevina Škotske je bila nezavisna država do 1. maja 1707. godine, kada je ukazom o ujedinjenu ušla u zajednicu s Engleskom čime je nastalo Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije.
(Beta)
