Oni žele referendum o za njih spornom Sporazumu o slobodnoj trgovini, sklopljenom između EU i Kanade, jer favorizuje multinacionalne kompanije a ne narode i države. Holanđani su se, takođe, u aprilu na referendumu izjasnili i protiv sporazuma o pridruživanju Ukrajine EU, što je veliki problem za vladu u Hagu, imajući u vidu skore parlamentarne izbore.
Ako holandska vlada ne bi uspela da dobije većinu za ratifikaciju sporazuma s Ukrajinom, to bi, rekao je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, bila "nova politička katastrofa i opasnost kontinentalnih razmera". Aprilsko odbacivanje sporazuma s Ukrajinom ubjedljivom većinom već je nazvano "holandski mali Bregzit", po skraćenici za odluku Britanaca da se otcepe od EU, a sad se već govori i da bi mogao da se dogodi i pravi "Negzit (Netherlands exit)", dakle i pokušaj da se sazove referendum o opstanku Holandije u EU, za šta se već zalaže krajnja desnica, koja traži i napuštanje eura i vraćanje na holandsku valutu gulden.
Holandski premijer Mark Rute je izjavio da dosad u Holandiji nije postojala istinska volja za referendum o Negzitu, za to bi bila potrebna zasad nedostižna dvotrećinska većina glasova u parlamentu, ali mediji primećuju da su nedavna ispitivanja javnosti pokazala da bi ipak 47 odsto Holanđana bilo spremno na proveru "demokratske volje naroda" s tim u vezi.
Ako organizatori skupe, a sve govori da je moguće, potrebnih 300.000 potpisa za referendum kojim žele da obore sporazum EU-Kanada, ne samo holandski premijer Mark Rute, već i cela EU će se "peći na dve vatre" zato što holandska vlada već mesecima pokušava da izvrda ishod aprilskog referenduma kojim su Holanđani odbacili sporazum s Ukrajinom jer smatraju da se njime na mala vrata Kijevu otvaraju vrata članstva u EU.
Rušenje sporazuma s Kanadom i Ukrajinom bi, opšte je mišljenje u EU, ozbiljno uzdrmalo i izazvalo nove raskole u Uniji, već opterećenoj izlaskom Velike Britanije, kao i teškim razmimoilaženjima oko izbjegličke krize, terorizma, i dalje nedovoljnog ekonomsko-socijalnog oporavka.
Rute je glasanje u parlamentu ponovo odložio, sad do decembra, a Het finansijele dagblad piše da je on "na ivici beznađa", jer ostale velike stranke oklevaju da dovedu u pitanje demokratsku volju 62 odsto holandskih građana koji su na referendumu odbacili ugovor s Ukrajinom.
Holandski premijer očekuje da situaciju preokrene tako što će od EU dobiti garancije da sporazum s Ukrajinom neće značiti ulazak u članstvo te zemlje "na mala vrata" u EU, niti automatsko pravo za Ukrajince da bez viza dolaze i dobiju posao u EU, niti da će članice Unije biti obavezne da Kijevu daju izdašnu finansijsku pomoć.
(avaz.ba)
