Kralj Salman, njegov otac, bio je bolestan već u januaru 2015. godine, kad je postao saudijski monarh, pa se u većini poslova oslanjao na sina ljubimca - tako je mladi princ Mohamed bin Salman vrlo brzo postao najmoćnija osoba u kraljevstvu.
Njegova moć nad jednom od najvažnijih svetskih ekonomija je postala još jasnija pošto je smenio veterana Alija al Naimija, koji je punih 20 godina bio ministar za naftu, i na njegovo mesto postavio svog čoveka Kalida al Faliha, predsednika državne naftne kompanije "Saudi Aramko".
Ljudima koji s pažnjom prate događaje u Saudijskoj Arabiji to verovatno nije bilo veliko iznenađenje. Naime, njegova vizija je da do 2030. kraljevstvo učini manje zavisnim od nafte. Ali, među ekonomistima i anatlitičarima raste zabrinutost.
Princ Mohamed je izgradio jaki uticaj, a prvi put je jasno dao do znanja da je njegova reč zakon kada je prošlog meseca poručio da neće biti zamrzavanja proizvodnje nafte bez učestvovanja Irana. Kako bi ostvario svoj cilj nije se libio da skloni s puta ni dugovečne političare poput Al Naimija.
Najveći izvoznici nafte s Bliskog istoka izgubili su u prošloj čak 390 milijardi dolara zbog pada cena nafte na svetskom tržištu, a MMF predviđa da ih u 2016. godini čeka još veći gubitak, koji bi mogao da premaši 500 milijardi evra.
Konkretno, Saudijska Arabija sada iz osnova restrukturiše svoju ekonomiju jer je prošle godine čak 72 odsto ukupnih prihoda ubirala od prodaje nafte. Stoga se previđa da bi ove godine mogla da doživi gubitak od 90 milijardi dolara.
(Dnevnik.hr)
