CNN promoviše globalisticki plan za evropsku superdržavu koja bi nastala ujedinjenjem svih država Evrope u jednu zemlju kojom vlada klasa neizabranih tehnokrata.
CNN je nedavno intervjuisao u bivšeg ambasadora SAD u Iraku Kristofera Hila, koji se zalagao za preobražaj suverenih evropskih naroda, kao što su Nemačka, Grčka i Francuska, i njihovo stapanje u jednu naciju.
"Jedini način da Evropa bude više od zbira njenih država članica jeste da ona postane prava država”, rekao je Hil."Upravljanje na više nivoa može biti efikasno kada rzamišljate o količinama putera, ali je jedva pogodno za donošenje odluka o nauružanju."
Intervju je bio malo više od propagande. Hil, koji je sada dekan na Univerzitetu u Denveru, nije u javnoj službi od 2010. godine a CNN mu je postavljao sugestivna pitanja bez osporavanja njegovih stavova.
CNN je čak objavio da Britanija posle izlaska iz EU "može da zapadne u unutrašnjim haos koji će trajati fodinama", a da će susedne zemlje "patiti". Ali, CNN na prvom mestu nije naveo da Velika Britanija, na prvom mestu, nikada nije ni glasala da se pridruži gomili neizabranih EU birokrata.
Ceo "intervju" je urađen da uslovljava gledaoce da prihvate evropsku superdržavu koju vode moćne tehnokrate.
Drugi EU globalisti takođe promovišu "državu Evropu," dok francuski i nemački ministri spoljnih poslova spremaju "ultimatum" da se vojske nacionalnih država zamene sa vojskom evropske superdržave.
Novinar Kurt nimo kaže da će ovakvi totalitarni predlozi oduzeti suverenitet država članica i njihovu sposobnost da imaju armiju."Sistem krivičnog zakonodavstva i Centralne banke država članica će takođe biti ukinuti i te oblasti će voditi birokrate u Briselu,"kaže on.
Osim toga, države članice će potpuno izgubiti i mogućnost kontrole svojih granica i mogućnost rešavanja pitanja migranata.
U preambuli dokumenta o zajedničkoj vojsci, koji su pripremili dva ministra stoji: "Naše zemlje dele zajedničku sudbinu i zajednički skup vrednosti koje dovode do jačanja zajedništva naših građana. Stoga ćemo se zalagati za političko ujedinjenje Evrope i pozvati Evropljane da učestvuju u ovom poduhvatu".
Predlog za stvaranje superdržave je odgovor na glasine da skandinavske zemlje i Francuska žele da napuste zajednicu, ali je verovatno da će on izazvati dalje jačanje evroskepticizma.
Pre glasanja u Britaniji, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je upozorio da građani Evrope “ne dele entuzijazam njihovih vođa za projekte utopijske Evrope u kojoj nema suprotstavljenih interesa i ambicija, utopijske Evrope koja nameće svoje vrednosti spoljnom svetu, i utopiju evro-azijskog jedinstva.”
Ali, pojedini evropski političari vide Bregzit kao dobru priliku da se nastavi sa ostvarenjem dugo sanjanog sna evropskih elita o stvaranju Sjedinjenih država Evrope.
Španski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Garsija-Margaljo je pozvao na "više Evrope", dok italijanski ministar finansija, Karlo Padoan zagovara zajednički budžet država evrozone.
Francuski ministar ekonomije emanuel Makron, želi da ide još dalje i uspostaviti zajedničku riznicu evrozone, koja će nadgledati trajni prenos sredstava iz bogatijih država severne Evrope radi pomoći mediteranskim ekonomijama.
EU tehnokrate tvrde da je "vojska EU" odgovor na Bregzit, ali to nije tačno, jer plan za vojsku EU je pripreman pre više meseci, ali je bio skriven od javnosti do dana nakon Bregzita.
Novinar Kliford Kaningem je ranije pisao: "Iako je plan jasno postavlja vremenski okvir za stvaranje vojske Evropske unije, detalji neće biti javno objavljen do dan posle referenduma u Britaniji, kako ne bi uticao na tamošnje javno mnjenje u Velikoj Britaniji.
Samo mala grupa članova političkih i bezbednosnih odbora EU mogli su da pročitaju ovaj predlog, uz uslov da svoje mobilne telefone ostave u drugoj prostoriji. Njima je bilo dozvoljeno da ostave svoje beleške.
Tehnokrate žele da unište nacionalni suverenitet, jer smatraju da stanovništvom treba da vlada neizabrana, tehnička elita, a ne predstavnici koje je narod izabrao.
Analitičar Patrik M. Vud je u svojoj knjizi "Uspon tehnokratije" naveo da u se u očeve nove klase mogu ubrojiti akademski profesori, filozofi, pronalazači, društveni aktivisti i istaknute javne ličnosti.
"Kada se ostave njihove razlike po strani, mogu se lako identifikovati neke njihove zajedničke teme: vladavina eksperata umesto političara, istorijske i društvene evolucije kao vodič za budućnost, prednost nauke i isključivanje biblijskog hrišćanstva."
(Infowars - priredio M. Đorđević)
