Gulen je oštro negirao da upravo on stoji iza propalog državnog udara.
“Najstrožije osuđujem pokušaj državnog vojnog udara u Turskoj. Vlast bi trebalo da se osvaja kroz proces slobodnih i pravednih izbora, a ne kroz upotrebu sile. Kao neko ko je bio žrtva nekoliko državnih udara u proteklih pet decenija, posebno je uvredljivo da se moje ime veže za poslednji pokušaj puča. Kategorično odbijam takve optužbe”, rekao je Gulen.
Kako javlja Rojters, američki državni sekretar Džon Keri kazao je da SAD nisu dobile nikakav službeni zahtev da se Gulen vrati u Tursku.
DŽON KERI: Mogli bismo da izručimo Gulena Turskoj, ali trebaju na dokazi
Keri je kazao kako su SAD spremne da pomognu Turskoj u istrazi.
“Pretpostavljamo da ima pitanja koja će se ticati gospodina Gulena”, kazao je Keri.
Gulen je poznati turski politički i verski vođa koga aktuelna vlast smatra liderom terorističke organizacije FETO. Gulen se razišao sa politikom Erdogana 2013. godine nakon čega je našao utočište u SAD-u. Njegovi sledbenici kolokvijalno se nazivaju gulenistima ili pripadnicima pokreta Hizmet.
Iako se Gulen smatra konzervativcem, rascep između njega i Erdogana usledio je zbog sukoba u vezi podele moći u sudskoj i izvršnoj vlasti. AKP je počeo gasiti Gulenove privatne škole, a uskoro su usledile optužbe o korupciji i “prevelikoj moći” pokreta Hizmet.
U strahu od hapšenja Gulen je pobjgao u Sjedinjene Američke Države, a Ankara od Vašingtona traži njegovo izručenje zbog osumnjičenosti za terorizam. Turske vlasti redovno vrše pritisak na organizacije i medije za koje smatra da su pod kontrolom Hizmeta.
(Fokus)
