Brojne ljude sve više brine onlajn širenje dezinformacija, od ciničnog širenja lažnih vesti kako bi se brzo zaradilo od oglašavanja do sofisticiranih političkih kampanja. Društvene mreže “pokazuju sadržaj za koji misle da ćemo kliknuti, što znači da se dezinformacije, ili "lažne vesti", koje su šokantne, iznenađujuće ili dizajnirane da budu u skladu s našim vlastitim predrasudama mogu širiti poput šumskog požara”, napisao je Berners Li.
“A uz pomoć nauke o podacima i vojske botova, oni sa lošim namerama mogu da nameste sistem tako da širi dezinformacije za finansijsku i političku korist”. Ljudi predaju svoje lične podatke kada se prijavljuju na određene stranice, a to je zabrinulo Bernersa Lija. “Dok se naši podaci drže na posebnim mestima, skriveni od nas, mi gubimo koristi koje bismo imali kada bismo imali kontrolu nad našim podacima i kada bismo sami odlučivali kada i sa kim ćemo ih deliti. Štaviše, često nemamo nikakav način da odredimo koje podatke ne želimo da delimo, posebno sa trećim stranama – najčešće je sve ili ništa.”
Rizici su još veći u državama s autoritarnim režimima, gde kolaboracija vlasti i velikih IT firmi dovodi u rizik živote građana.
Otac interneta tvrdi da je sofisticirano moderno oglašavanje rizik za demokratiju. Pojavile su se tvrdnje kako se neki politički oglasi, kako u SAD-u tako i svuda u svetu, koriste na neetičan način, kako bi usmerili glasače na lažne vesti, ili ih obeshrabrili da se uopšte i pojave na glasačkim mestima.
“Ciljano oglašavanje omogućava političkim kampanjama da pošalju potpuno različite, moguće i konfliktne poruke različitim grupama. Je li to demokratija?”, pita se Berners Li. Postoji jedna zajednička crta koja se provlači kroz sva tri trenda: moć ogromnih IT firmi poput Fejsbuka ili Gugla, a kako nad njima ne postoji nadzor mogu imati korozivan učinak na građansko društvo.
Nema jednostavnog rešenja ovih problema. Tim Berners Li predlaže razne stvari, od podsticanja privatnih firmi da umesto oglašavanja kao način finansiranja koriste pretplatu i mikroisplate, do osiguranja da imamo “više algoritamske transparentnosti kako bismo razumeli kako se donose važne odluke koje utiču na naše živote.”“Svi smo mi izgrađivali internet kakav imamo danas”, kaže u zaključku, “a sada zavisi od nas hoćemo li izgraditi internet kakav želimo - za svakog.”
(Vecernji.ba)
