Početni uspesi u Mađarskoj i Sovjetskom Savezu nisu bili "nasilni". Međutim, ogranci "Otvorenog društva", CANVAS i "Otpor", kao "revolucionarna avangarda" se u nasilnom svrgavanju vlasti prvi put pojavljuju 2000. godine u Srbiji, potom 2003. u Gruziji, 2004. u Ukrajini, 2005. u Libanonu i Kirgistanu i tako dalje sve do danas, smatra se da je prototip ovakve vrste svrgavanja vlasti suverenih država bio i neuspeli pokušaj rušenja kineskih vlasti na Trgu Tjenanmen u Pekingu 1989. godine, te svrgavanje rumunskog predsjednika Čaušeskua sa pobunom u Temišvaru.
Kako je u ova dva slučaja većinu posla obavila CIA, što je američkoj administraciji moglo stvoriti neugodnosti na međunarodnom planu, odlučeno je da se prljavi deo posla - regrutovanje aktivista, pokretanje i upravljanje pobunama - prebaci na nevladin sektor. Od 1993. do danas su Džordž Soroš, nevladine organizacije i mediji zaduženi za državne udare, od kojih su mnogi uspešno sprovedeni, dok su neki pokušaji propali, kao na primer Zeleni talas u Iranu 2009. Ovakvom strategijom američki Stejt department uvek može reći kako je službeno pomagao i finansirao demokratske snage, civilno društvo i slobodne medije u stranim zemljama, kao kada je pomoćnica američkog državnog sekretara Viktoria Nuland priznala da se u tu svrhu u Ukrajini potrošilo oko 5 milijardi dolara, ali da Vašington nikada nije direktno učestvovao u nasilnom svrgavanju bilo koje vlade. Trenutno je u toku rušenje institucija u Makedoniji.
Naime, tokom emisije na jednom od televizijskih kanala u Makedoniji, lider takozvane socijaldemokratske opozicije i Zoran Zaev je na pitanje gledaoca: "Postoje li uslovi da se Makedoniji dogodi ukrajinski scenario?", bez imalo stida odgovorio: "Da, može se tako reći. U Makedoniji postoje uslovi za ukrajinski scenario!" Time je samo potvrdio svoju raniju najavu "kako će bojkotovati izbore i politiku premestiti na ulice makedonskih gradova".
To što je Makedonija multietnička država i osim Albanaca je makedonski etnički korpus podeljen između pristalica vlade i opozicije može da znači da se zemlja gura u haos i građanski rat, što Zaeva i opoziciju nimalo ne uznemiruje, a njegove mentore još manje. To što "ukrajinski scenario" znači i najmanje 104, a prema nekim izvorima i 780 poginulih demonstranata i 17 policajaca, ne računajući oko 10.000 ubijenih u ratu u Donbasu, Zoran Zaeva nimalo ne brine, jednako kao što o tome računa nisu vodili ni Jacenjuk, Kličko, Tjahnibok i Jaroš, dok pomoćnicu američkog državnog sekretara Viktoriu Nuland i američkog ambasadora u Kijevu ne treba ni spominjati. Njima su ubijeni Ukrajinci brojka, jednako kao što su trenutno Makedonci i pripadnici albanske manjine koji tamo žive.
Ali, opet se američka službena diplomatija pojavljuje kao prijatelj Makedonije, daju se pomirljive izjave i želja za demokratijom, slobodom medija, neovisnosti pravosuđa i vladavini prava, a s druge strane sve, ali doslovno sve udruge i mediji koji se povezuju s američkim milijarderom Sorošem i njegovom fondacijom raspiruju pobunu i rat u Makedoniji.
Ko je zapravo taj čovjek koji ima moć i lukavo razrađenu strategiju rušenja suverenih vlada kao da su kule od karata?
Soroš je kao "filantrop" aktivan još od 1970., kada je počeo da obezbeđuje sredstava za pomoć crnim učenicima za školovanje na Univerzitetu Kejp Taun u vreme aparthejda u Južnoj Africi. Kasnije počinje da finansira disidentske pokrete iza "čelične zavese" na istoku Evrope.
Soroševa dobrotvorna sredstva se troše na promociji "nenasilne demokratizacije" u postsovjetskim državama. Njegovi napori s fokusirani uglavnom u centralnoj i istočnoj Evropi, prvenstveno kroz "Institut otvorenog društva" i nacionalne fondacije pod njegovim pokroviteljstvom, često pod drugim imenima. Soroš je 1980. počeo da koristi svoje milione za napad na socijalističke zemlje u istočnoj Evropi. Finansirao je pojedince koji će sarađivati s njim. Njegov prvi uspeh je zabeležen u Mađarskoj. Tamo je krenuo sa osnivanjem obrazovnih i kulturnih organizacija, kojima je onesposobio socijalističke institucija u ceeloj zemlji i uspeo je da uđe u sve pore mađarske vlasti. 2003. godine PBS procenjuje da je ukupno potrošio oko 4 milijarde dolara. Njegova fondacija navodi kako je protekle decenije za svoje aktivnosti trošila oko 400 miliona dolara godišnje.
Soroš je potom pogled bacio na Poljsku, gde su on i CIA kroz "Fondaciju Stefan Batorju" pomagali rad antikomunističkog sindikata Solidarnot. CIA iste godine postaje aktivna u Kini, a potom je usledio SSSR.Nije slučajno da je CIA zajedno sa Sorošem učestvovala u "radu" u svim tim zemlja, jer je cilj CIA bio potpuno isti kao i onaj "Otvorenog društva", odnosno, trebalo je uništiti socijalizam.
U Južnoj Africi je CIA tražila antikomunističke disidente. U Mađarskoj, Poljskoj i Sovjetskom Savezu je CIA, uz otvorenu intervenciju Nacionalne fondacije za demokratiju (NED), USAID i druge institucije, koje su podržavane i organizovane od antikomunista, tražila i regrutirala pojedince za rad u Soroševom "Otvorenom društvu", koje je nominalno "liberalno" i "progresivno".
CIA bi ih nazvala svojom "imovinom" (assets). Kako što je i sam Soroš rekao: "U svakoj zemlji sam identifikovao grupe ljudi - neke vodeće ličnosti, druge manje poznate – koji dele moje uverenje." Njegovo "Otvoreno društvo" je organizovalo konferencije sa antikomunističkim Česima, Srbima, Rumunima, Mađarima, Hrvatima, Bošnjacima, kosovskim Albancima.
Zbog sve jačeg uticaja se s pravom počinje sumnjati da "Otvoreno društvo" deluje kao deo obaveštajnog sistava Sjedinjenih Država. 1989. Vašington Post piše o optužbama iz 1987. od strane kineskih vladinih funkcionera u kojima stoji kako su Soroševa "Fondacija reforme i otvaranje Kine" i CIA u izravnoj vezi.
Od pada Sovjetskog Saveza, Soroševo finansiranje nastavlja da igra važnu ulogu u bivšoj sovjetskoj sferi. Finansiranje i organizacija "Revolucije ruža" u Gruziji se u zapadnih posmtrača smatralo presudnim za njegov uspeh u ruskoj sferi uiaja.
Iako je Soroš tvrdio kako je njegova uloga zapadnih posmatrača "uvelike preterana", Aleksander Lomaia, bivši sekretar Saveta bezbednosti Gruzije i bivši ministar obrazovanja i nauke, te bivši izvršni direktor "Otvorenog društva Gruzije" je nadzirao osoblje od 50 ljudi i s proračunom od 2,5 miliona dolara.
Spomenimo i da je aktualna gruzijska ministarka obrane, Tinatina Hidašeli, takođr bila na čelu "Otvorenog društva Gruzije". U novu gruzijsku vladu je ušla u kvoti Republikanske stranke nenog supruga Davida Usupašvilija samo kako bi nadzirala i ograničila utjecaj za SAD ne baš pouzdanog premijera Bidzinu Ivanišvilija, koji ima prilično jake veze s Moskvom.
Bivši gruzijski ministar spoljnih poslova Salome Zourabičvili je za časopis Francuskog instituta za geopolitike, Herodote, 2008. Godine napisao:
"Ove institucije su kolevka demokratizacije, posebno Soroševa fondacija. Sve nevladine organizacije koje gravitiraju oko nje nesumnjivo sprovode revoluciju. Međutim, ne može sve završiti samo s revolucijom i jasno se vidi da su, nakon nje, Sorosšva fondacija i nevladine organizacije integrirani u strukturama vlasti."
Pohod na Moskvu
Nakon 1990. godine, Soroš je sredstvima cilja na ruski obrazovni sistem, pod izgovorom da celom narodu treba osigurati udžbenike. U stvari, Soroš je na taj način osigurao indoktrinaciju cele jedne generacije ruskog mladih ljudi s propagandom svog "Otvorenog društva".
Njegova je fondacija bila optužena da sprovodi strategiju preuzimanja kontrole i nad ruskim financim sustavom, da nadzire privatizaciju i proces stranih ulaganja u toj zemlji. Rusi su ljutito reagovali na Soroša i preduzeli zakonske mere. Kritičari Soroša i drugih američkih fondacija su rekli kako je cilj tih manevara bio "osujetiti Rusiju kao državu da ima potencijal za ‚takmičenje s jedinom svetskom supersilom". Rusi su počeli sumnjati u Soroša i za njegove veze s američkim tajnim službama
Pokojni ruski oligarh Boris Berezovski je otvoreno izjavio: "Gotovo sam se onesviestio kad sam čuo da je Džordž Soroš bio agent CIA". Berezovski je i sam bio mišljenja da su se Soros i Zapad "bojali što ruski kapitala postaje prejak".
Budući da je ekonomsi i politički establišment u Sjedinjenim Državama strahovao od ekonomskog suparništva Rusije, najbolji način da se kontroliše Rusija je bio dominirati ruskim medijima, obrazovanjem, istraživačkim centrima i nauci. Nakon što je potrošio 250 miliona dolara za "transformaciju humanističkih nauka i ekonomije na visokim školskim i univerzitetskim nivoima", Soroš s dodatnih 100 miliona dolara stvorio "Međunarodnu fondax za znanost". Ruska "Savezna protivobaveštajna služba" (FSK) je optužila Soroša da podriva temelje Rusije i za "špijunažu". Ali, on nije radio sam i bio je deo mreže koja je delovala na celoj teritoriji Ruske Federacije, a koju su finansirali Fondacija Ford i matične fondacije Univerziteta Harvard, Djuk i Kolumbia, a sve uz pomoć Pentagona i američkih obaveštajnih službi.
Ruska "Savezna protivobaveštajna služba" je otkrila da je Soroš plaćao 50 000 ruskih naučnika, što mu je omogućilo da osigura svoje interese nad hiljadama ruskih naučnih otkrića i novih tehnologija, a na taj je način prikupljao državne i komercijalne tajne.
Godine 1995. su se Rusi razbesnili zbog upletenosti Stejt Departmenta u sukob u Čečeniji. Otkriveno je da je američki operativac Fred Kuni učestvovao u tamošnjem ratu, ali je sve završilo katastrofom. Njegov dolazak u ratnu zonu je samo potvrda istorije učestvovanja u međunarodnim ratnim zonama od interesa za SAD. Međutim, posebno je važno da je u vreme nestanka Kuni radio pod ugovorom sa Sorošem, a ne direktno s američkom vladom. Navodno su SAD sukob u Čečeniji, provinciji u srcu Rusije, smatrali za političku destabilizacijsku kampanju povoljnu za Vašington, ali se ispostavilo da su njome i upravljali. Soroševo "Otvoreno društvo" je u Čečeniji bilo aktivno još dugi niz godina.
Rusija je bila u velikoj krizi i pod uticajem Džordža Soroša i Klintonove administracije. Godine 1999. državna sekretarka Madlen Olbrajt blokira 500 miliona dolara jemstva za kredit od strane američke Export-Import Banke za rusku kompaniju Tjumen Oil, jer je to bilo u suprotnosti s američkim nacionalnim interesima. Tjumen je hteo da kupi američku opremu i usluge za naftu od kompanije Dik Čenej Halibarton i kompanije ABB Lummus Global od Blumfild iz New Džersija. Džordž Soroš je bio investitor u kompaniji koju je Tjumen Oil pokušavao da preuzme. Onda su Džordž Soroš i BP Amoko lobirali kako bi sprečili ovu transakciju i prisilili Olbrajt na odluku da se onemogući kreditiranje ruske kompanije.
Magazin Tajm je 2007. godine naveo dva specifična projekta. Sto miliona ulaganja i internetska strukturu za regionalne ruske univerzitete i 50 miliona dolara za projekat Milenikum Promis, kojim se navodno htelo iskoreniti ekstremno siromaštvo u Africi. Istovremeno je Soroš dao 742 miliona dolara za projekte u Sjedinjenim Državama, na šta je ukupno do pre nekoliko godina potrošio više od 6 milijardi dolara.
Njegovanje "levičarskog antisocijalizma"
Ovaj deo pojašnjenja života i dela Džordža Soroša će možda, iako teško, otvoriti oči onima koji još veruju u "socijalizam" stranaka poput makedonskog SDSM ili drugih, koje su nominalno "socijaldemokratske" i kao takve su jedini izbor za protivnike nacionalističkih ili desničarskih stranaka, od kojih trenutno treba spomenuti VMRO-DPMNE. U regionu veliku ulogu igra porodično nasleđe i deo stanovništva ni u kom slučaju ne glasa za nacionaliste, nego se bira socijaldemokratska opcija, iako ona nema nikakve veze sa jugoslavenskim teoretičarima marksizma i samoupravnog socijalizma.
Upravo oni su bili glavna meta "Otvorenog društva" Džordža Soroša i trebalo ih je uništiti po svaku cenu.
Kad je Soroš osnovao "Otvoreno društvo", pokupio je liberala Arjeha Neiera i dao mu fondaciju da njome upravlja. Neier je bio čelnik Helsinki Voča, navodne organizacije za ljudska prava antikomunističkih stavova. Godine 1993. "Fondacija Otvoreno društvo" postaje "Institut Otvoreno društvo".
Helsinki Voč postao je Hjuman Rajts Voč 1975. godine, a Soroš je bio u Savetodavnom odboru za obje Ameriku, tako i odborima za Istočnu Europu i Centralnu Aziju, a njegova fondacija, kasnije institut se navode kao finansijeri.
Soroš je usko povezan s HRW, a Neier je pisao kolumne za časopis The Nejšn i bio na platnoj listi Soroša.Ovaj sveprisutni američki "filantrop" je blisko uključeni u HRW, iako je uvek sve činio da to sakrije. Doduše, Soroš kaže da on samo daje sredstva i postavlja te programe i omogućuje njihovo pokretanje, što znači da su Hjuman Rajts Woč i Otvoreno društvo gotovo nerazdvojni. Njihovi stavovi se takođe ne razlikuju. Naravno, udarajući finansijske temelje institucije je Sorošu dalo uticaj da dominira i ideologijom same organizacije.
Aktivnosti Džordža Soroša su konstruisane i razvijaju se od 1983. godine. Osnivač Nacionalne fondacije za demokratiju (NED), Alen vajnstin, je rekao: "Mnogo toga što radimo danas je učinjeno u tajnosti prie 25 godina od strane CIA."
Soroš radi upravo unutar granica obaveštajnog ssistema, ali se razlikuje od klasičnih operativaca, poput onih u Laosu 1960. ili mudžahedina koji su profitirali od trgovine opijumom u okviru tajne operacije CIA protiv socijalističkog Avganistana 1980.
On je jednostavno koristi novac i odabira svoje pione, koji onda u njegovo ime deluju u svetlu dana.
Neil Klark za Nju Stejstsmen piše: "Konvencionalni pogled kojeg dele mnogi na levoj strani je da je socijalizam propao u Istočnoj Evropi zbog svojih sistemskih slabosti i političke elite koja nije uspela izgraditi podršku u narodu. To delomično može biti i tačno, ali je uloga Soroša bila presudna. Od 1979. je on delio 3 miliona dolara godišnje disidentima, uključujući poljski pokret Solidarnost, Povelju 77 u Čehoslovačkoj i Andreju Saharovu u Sovjetskom Savezu. Godine 1984. je osnovao svoj prvi "Institut Otvoreno društvo" u Mađarskoj i tamo je potrošio milione dolara u opozicione pokrete i nezavisne medije."
Većina ljudi u Sjedinjenim Državama, koji sebe smatraju politički levo od centra, nesumnjivo su pesimistični u šanse za socijalističko preobraženje društva. Tome je doprinela Soroševa "decentralizacija", odnosno "model parcijalnog pristupa" u pokušaju da se umanji količina bede. Pojednostavljeno govoreći, pojedinci se okupljaju u nevladine organizacije koje se bore protiv negativnih pojava u društvu. Bore se za ljudska prava, zaštitu okoline, iskorenjivanje siromaštva, prava životinja, slobodu medija, prava žena, prava manjina, prava svega i svačega, ali se bore tako da sam nakaradni sistem nikada ne dovode u pitanje. Ovim se najbolje opisuje termin "levičarskog antisocijalizma", odnosno, stotine hiljada pojedinaca okupljenih u desetine hiljada organizacija, često levičarskih uverenja, a koji se u stvari bore protiv istinskog socijalizma.
Soroš je financirao i studiju HRW koja je korišćena za bezbednosne propise i zakone o opojnim drogama u Kaliforniji i Arizoni. Soroš je lično za legalizaciju droga, što je nesumnjivo jedan od načina "bega" iz bede i jada svakodnevnog života. Na vrhu socioekonomske lestvice se nalaze socijaldemokrati koji prihvataju Soroševa sredstva i veruju u građanske slobode u kontekstu kapitalizma. Za te ljude, zlokobne posledice Soroševog poslovanja, koji osiromašuje narode u celom svetu, ublažene su njegovim filantropskim aktivnostima. Isto tako, liberalni i levičarski intelektualci, kako u Sjedinjenim Državama, tako i inostranstvu, potpali su pod uticaj filozofije "Otvorenog društva", a da se ne spominje njihovo finansiranje.
"Nova Levica" u Sjedinjenim Državama je bila takav socijaldemokratski pokret. On je odlučno bio protiv sovjetske verzije socijalizma i slavila je kada su se urušili SSSR i Istočna Evropa. Američka "Nova Levica" nije protestvovala niti podigla glas kad su stotine miliona ljudi u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji izgubili pravo na radna mesta, smeštaj po povoljnim i zakonom zaštićenim najamninama, besplatno obrazovanje kroz postdiplomske studije, zdravstvo i kulturu. Većina ih je negirala da su CIA i organizacije kao što su Nacionalna fondacija za demokratiju i "Otvoreno društvo" aktivno učestvovali u uništenju socijalizma. Ti ljudi su smatrali da je zapadna odlučnost da uništi SSSR još od 1917. jedva bila povezana s padom Sovjetskog Saveza. Za njih se socijalizam urušio sam od sebe, jer je sve bilo pogrešno.
Kao na i revolucije, poput onih u Mozambiku, Angoli, Nikaragvi i Salvadoru, koje su ugušile proameričke desničarske snage, pragmatičari Nove Levice slegli su ramenima i okrenuli se. Danas "Nova Levica" svesno ignoriše američko uplitanje u postsovjetski prostor, koje je kao u Ukrajini rezultiralo brojnim žrtvama.
Bogdan Denitč, koji je imao političke aspiracije u Hrvatskoj, bio je aktivan u okviru "Instituta Otvoreno društvo", od kojeg je dobijao sredstva. Denitč se ničim nije usprotivio nemilim događanjima tokom rata u Hrvatskoj, NATO bombardovanju Bosne i kasnije Jugoslaviji, a čak je podržavao i kopnenu invaziju bivše države. Denitč je bio osnivač i ključni čovek dugi niz godina Demokratskih socijalista Amerike, vodeće levo-liberalne grupe u Sjedinjenim Državama. Dugo je predsedavao prestižnim konferencijama socijalističkih teoretičara, kroz koje je bio ključ za manipulisanje simpatijama u podršci za širenje NATO saveza.Kroz "Otvoreno društvo" i HRW, Soroš je finansirao "Otpor", organizaciju koja je doslovno dobila "kofere novca" za takozvanu "Revoluciju 5. oktobra" 2000. godine, kada je u nasilnim protestima svrgnuta vlada u Beogradu. Bez obzira na sve, treba reći da je sudija Luis Arbour u Hagu, gdje je nakon nereda u Beogradu završio Slobodan Milošević, kasnije bio u odboru Soroševe Međunarodne krizne grupe.
Otvoreno društvo i Hjuman Rajts Voč ruku pod ruku deluju i u Makedoniji, nazvavši to delom svoje "civilizacijske misije".
Autorka analize o Sorošu Heder Kotin 2003. proriče: "Očekujte da se u toj republici sprema završetak raspada bivše Jugoslavije."
Verojatno se misli na pojačane aktivnosti grupa okupljenih oko "Otvorenog društva", američke ambasade i vladinih agencija, koje u Makedoniji pripremaju krvavi rasplet i raspad zemlje, što je zlokobno pre dva dana nagovestio o Zoran Zaev.
Zastupnici moći
Soros je zapravo izjavio kako smatra da je njegova filantropija moralna, dok je njegov novac za upravljanje poslovima amoralan. Ipak, svi odgovorni za nevladine udruge koje finansira Soroš imaju jasan i dosledan program. Jedna od Soroševih najuticajnijih institucija je "Međunarodna krizna grupa" (ICG), osnovana 1986. godine, a na njenom su čelu osobe iz samog središta političke i korporativne moći.
Odbor ICG-a uključuje Zbignjeva Brežinskog, bivšeg pomoćnika američkog državnog sekretara Mortona Abramoviča, bivšeg vrhovnog NATO komandanta savezničkih snaga za Evropu Veslija Klarka i bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Ričarda Alena. Alen je značajan jer je Savet za nacionalnu bezbednost Nilsona uspeo "očistiti" od liberalnih tendencija Henrija Kisindžera. Osim toga, Ričard Alen zapošljava Olivera Nort u Savetu za nacionalnu bezbednost u administraciji predsjednika Regana, a pregovara i oko taoca u skandalu "Iran-Contra". Za te pojedince, "ograničavanje sukoba" se svodi na američku kontrolu nad narodima i resursima u celom svetu.
U osiguranju demokratije, Soroš za cilj ima i "amerikanizaciju Istočne Europe". Preko svojih obrazovnih programa je počeo podizati mladi kadar Soroševih lidera. To su obrazovani mladi ljudi i žene, širom sveta spremni ispuniti funkcije takozvanih "uticajnih agenata". Zahvaljujući svom tečnom poznavanju jezika i njihovom uključivanju u institucije u nastajanju u ciljanim zemljama, ovi regruti će kasnije u svojim zemljama otvoriti put zapadnim multinacionalnim korporacijama.
Džordž Soroš je u potpunoj sprezi s kapitalistima koji upravljaju procesom preuzimanja kontrole nad globalnim ekonomijama.
Soroševe fondacije i instituti se protežu širom Albanije, Armenije, Azerbejdžana, BiH, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Gruzije, Gvatemale, Haitija, Mađarske, Kazahstana, Kirgistana, Makedonije, Moldavije, Mongolije, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Južne Afrike, Tadžikistana, Ukrajine, Uzbekistana, Srbije, Crne Gore...
Neke su zemlje shvatile opasnost od ove hobotnice i zabranile rad "Otvorenog društva" i njegovih ogranaka, među kojima je prva bila Rusija. Soroš je plaćao i još plaća mijanmarske disidente, koji su se na nedavno održanim izborima napokon dokopali vlasti. Poznato je da je godinama finansirao programe koji su u Mijanmaru, ili Burmi, govorili sve najbolje o Aung San Su Kji, dobitnici Nobelove nagrade za mir, iako se ne za šta? Navodno za "nenasilnu borbu u prilog demokratiji i ljudskim pravima", što nikako ne vredi za mijanmarske muslimane, nad kojima je vršen pogrom, a vrla dobitnica Nobelove nagrade za mir te zločine nikada nije spomenula.
"Da imam spoljnu politiku i moj cilj je postati savest sveta", rekao je Džordž Soroš i ne radi se o slučaju akutne narcisoidnosti ličnosti, jer je to rekao jedan od najvećih autoriteta u Sjedinjenim Državama i svetu. Soroševe fondacije i finansijske mahinacije su delom odgovorni za uništavanje socijalizma u Istočnoj Evropi i bivšeg Sovjetskog Saveza.
On je postavio svoje znamenitosti na Kinu. On je pružio svoje pipke čak i u Kini. Odgovoran je za nasilno razbijanje Jugoslavije, a sebe naziva filantropom. Komercijalni i "filantropski" poslovi Soroša su tajni i kontradiktorni. On je mađioničar koji sistematksi obmanjuje ceo svet i sastaje se s državnicima koji ga slušaju. Podržava Dalaj Lamu, čiji se institut nalazi u San Francisku, gde je i fondacija koju vodi drugi Sorošev prijatelj, bivši sovjetski vođa Mihail Gorbačov. Džordž Soroš je jedna od vodećih figura Saveta za spoljne odnose, Svetskog ekonomskog foruma i Hjuman Rajts Voča. Godine 1994., nakon sastanka sa svojim filozofskim guruom, ser Karlom Poperom, Soroš je naredio svojim kompanijama da krenu s ulaganjima u komunikacije u Srednjoj i Istočnoj Evropi.
Na Balkanu je neprestano aktivan nakon razbijanja bivše Jugoslavije i otvoreno sarađuje sa američkim Institutom za mir, čiji je program službeno odobrila CIA. Kada su neprijateljske snage globalizacije protestvovale na ulicama oko Hotela Voldorf-Astoria u Njujorku u 2002. godini, Soroš je bio unutra i držao govor pred Svetskim ekonomskim forumom.
Kada je policija protestante ogradila metalnim kavezima u Park Aveniji, Soroš je govorio o vrlinama "Otvorenog društva", a pridružili su mu se Brežinski, Hantington, Fukujama i drugi.
Iako izrečeno pre više od 13 godina, danas, više nego ikad, Makedonce treba se podsetiti na rieči Heder Kotin: "Očekujte da se u toj republici sprema završetak raspada bivše Jugoslavije!"
(Altermainstreaminfo)
