Iako je EU kao ekonomska zajednica osnovana još 1957. godine prošlog veka, pitanje "šta ako neka članica poželi da izađe iz unije" , uređeno je tek 2009. godine, kada je na snagu stupio Lisabonski ugovor. Naime, između ostalih noviteta koje je doneo, ugovorom je uveden i član 50, koji utvrđuje obavezu države koja želi da izađe iz unije, i država članica koje u uniji ostaju, da u toku pregovora "reše otvorena pitanja u vezi sa tim izlaskom".
To praktično znači, objasnio je za Tanjug profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić, da ništa nije precizno određeno, već da postoji mogućnost i da Britanci izgube sva prava koja imaju kao građani Evropske unije, ali takođe, postoji i mogućnost da u bilateralnim sporazumima sa Briselom ili svakom članicom ponaosob, zadrže neka od tih prava. "Britanci će pripremiti platformu a i EU takođe, i te platforme će biti predlog za sporazumni raskid odnosa. Onda će pregovarati o obe platforme gledajući da nađu neki zajednički jezik i da neka pitanja reše sporazumno", navodi Samardžić.
Iako je, kako kaže, teško predvideti šta će sa tim pravima biti, jer do sada se nikada nije desilo da neka zemlja izađe iz Unije pa da se na njenom primeru vide posledice, postoje ipak neka prava, za koja Samardžić smatra da će ih Britanci gotovo izvesno izgubiti. Najpre, kako kaže, mogli bi ostati bez prava da njihovi građani budu istovremeno i građani EU. To "pravo građanstva EU" praktično znači, da bez obzira iz koje zemlje EU dolaze, mogu da se nastane u bilo kojoj drugoj zemlji članici.
"Ne vidim kako bi Britanija zadržala pravo građanstva koje je specifično pravo za građane država koje su članice EU, mislim da to nikako ne može da se dogodi", ocenio je on. "Ostrvljani", bi takođe mogli da izgube i pravo na slobodu kretanja, koje stanovnicima bilo koje države članice dozvoljava da se slobodno kreću kroz teritoriju Unije, da se zapošljavaju slobodno ali i da žive u nekoj drugoj zemlji članici čak i ako se nisu tamo zaposlili.
Takođe, građani EU imaju pravo da biraju predstavnike za Evropski parlament u zemlji u kojoj trenutno žive iako nisu iz nje. Za pitanja u kojima države članice ne mogu pojedinačno odlučivati, već za koja isključivu nadležnost ima EU, poput pitanja zajedničkog tržišta, Samardžić kaže da će oni morati da prave bilateralne sporazume direktno sa Briselom.
A upravo uucešće Britanije na zajedničkom tržištu i jeste najveća kontroverza, jer, Britanija se upravo zbog toga i priključila tadašnoj Evropskoj ekonomskoj zajednici 1973, i od isključenja sa tog tržišta bi mogla da ima najviše štete. Velika Britanija bi htela da zadrži pravo učešća na tom tržistu, ali prema ocenama profesora Samardžića, ostatak EU joj to verovatno neće dopustiti.
"Jer radi se o tome da zajedničko tržište ima zajedničku regulativu i zajedničke institucije koje donose pravila, e sad zamislite da oni puste Britaniju da učestvuje u zajedničkom tržištu a ne može da učestvuje u sistemu odlučivanja, njoj se to ne bi isplatilo", objašnjava on.
Da li će zemlje članice dopustiti Britaniji učešće u zajedničkom tržištu, Samardžić ne može da predvidi. Ipak, smatra da će uspeti da se nađe neki zajednički jezik ali da će biti dosta kalkulacija svake države koliko ona gubi ili dobija učestvovanjem Britanije u tom zajedničkom tržištu.
"To će jako dugo trajati i može da se završi dobro, da ona ostane na osnovu sporazuma sa Briselom u zajedničkom tržištu, a može i da se završi loše da ona nema particiapciju već će unija podići prema njoj carine pa će njena roba biti skuplja u EU", kaže Samardžić.
Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović saglasna je sa tim stavom i smatra da bi Velikoj Britaniji, s obzirom na predviđanja koja kažu da će je Bregzit koštati 60 milijardi evra, odgovaralo da se zadrži na zajedničkom tržištu. Najbolji primer njihovih potencijalnih gubitaka i neizvesnosti situacije su, kazala je ona, avio kompanije poput Rajan Er-a i Izi džeta, koje su do sada imale otvoreno nebo nad zemljama EU, a sada je neizvesno kako će poslovati.
Najbolji scenario za Britance je, ocenila je ona, da zadrže manje-više sva prava osim prava na slobodu kretanja. Ono što oni žele je da građani EU ne mogu da na osnovu određenog viznog režima ulaze na teritoriju Velike Britanije, čime žele da zaustave priliv radne snage iz drugih zemalja EU. Ipak, teško da će ostale članice, ocenuje ona, dozvoliti to.
"Ono što je evidentno jeste da države članice neće gledati blagonaklano na 'pojedinačni izbor sa menija', EU im neće dozvoliti da jedini finalni ishod obuhvaćen Brexitom bude ta samo to pitanje slobode kretanja".
Postoje ipak, i prava koja bi Britanci vrlo verovatno mogli da zadrže, ali samo ako postignu bilateralne dogovore sa pojedinačnim državama članicama, kaže profesor Samardžić. To su prava, poput penzijskog, socijalnog, ali i prava radnika da dobiju zelenu kartu da se zapošljavaju u EU i prava studenata da studiraju u drugim zemljama, kaže Samardžić.
Pa tako na primer, ako postignu dogovor sa Nemačkom, da bez obzira što više nisu u Evropskoj uniji, njihovi studenti bi i dalje mogli nesmetano da studiraju tamo, kao i nemački u Velikoj Britaniji.
"Oni će sa svakom državom moći da zaključe sporazum o razmeni studenata, pravu na studiranje i slično, jer jedino na taj način mogu da zadrže prava koja danas uživaju a koja su bila uređena na nivou unije, a sada će, za njih, biti uređena na bilateralnim osnovama", smatra Samardžić.
Sve to se ipak, u ovoj fazi ne može znati niti predvideti sa sigurnošću, zaključili su Joksimović i Samardžić, jer jedna strana je Velika Britanija, a druga institucije EU i 27 država članica koje moraju da odluče koji od scenarija njima donosi najveću korist.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
Vesti Kurir TV 29.03.2017: Koliko je automobila prodato na Sajmu za samo 2 dana
