Politički savez predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i odlazećeg premijera Ahmeta Davutogla je bio brak iz interesa. Davutoglu je to shvatio kada ga je Erdogan samovoljno izabrao kao naslednika na čelu Stranke pravde i razvoja (AKP), i samim tim premijera Turske.
Dana 18. maja, dan pre nego što je objavljeno da će Davitoglua na mestu premijera zameniti Binali Jildirim, ugledni turski analitičar Tarham Erdem je ovaj događaj protumačio kao najavu diktature u Turskoj, čije je stvaranje započeto na izborima 2011. godine.
Erdem je naveo tri faze ovog procesa: priprema za vladavinu jednog čoveka, promena političkog sistema, i na kraju, dolazak novog vladara na tron. Prema Erdemu, prva faza je počela 2011. godine, kada je vladajuća AKP na parlamentarnim izborima osvojila 50% glasova, druga faza je počela avgusta 2014. godine, kada je Erdogan osvojio više od 50% glasova na prvim neposrednim predsedničkim izborima u Turskoj. Treća faza je počela 4. maja, 2016. godine, kada je Erdogan odstranio Davutogla sa mesta premijera.
Islamističko jezgro Erdoganove stranke AKP želi oživljavanje osmanske slave u njegovom liku. Oni žele autoritarnog islamističkog vladara, koji je istovremeno i značajna međunarodna politička ličnost, kao što je to bio sultan Abdulhamid Drugi. Ovaj vladar je za islamiste jedina ličnost koju poštuju, pored sultana osnivača Otomanskog carstva. Abdulhamid je vladao od 1876. do 1912. godine, dok ga nisu zbacili Mladoturci, preteče kemalista i današnjih turskih sekularista.
Ovaj vladar je u istoriji zabeležen kao paranoidni despot, ali i kao veliki modernizator. Većina pro-zapadnih institucija koje se povezuju sa turskom republikom, od viših sudova, tehničkih srednjih škola i mnogih primera modernizacije gradova, mnogo duguju Abdulhamidu. U tom smislu, novopostavljeni premijer Jildirim je najbolji da bude veliki vezir moćnog novog sultana. Za razliku od Davutogla, tvorca nerealnih teorija koje su se završile katastrofom u spoljnoj politici, Jildirim je uspešan tehnokrata, i onaj koji poslušno izvršava bez pokazivanja mrvice ega. On je efikasan, ali nikad ne pokušava da zaseni svog šefa, i nepolokolebljivo veran Erdoganu već gotovo četvrt veka.
Davutoglu se pretvarao da je veran Erdoganu i nije se dovoljno udaljio od nezadovoljnika koji su se tajno prikupljali pod njegovim okriljem, daleko od "šefa". Jildirim za takve nema kišobran. Umesto toga, on će služiti kao Erdoganov kišobran.
Jildirim je uvek bio njegov čovek. Kada je Erdogan bio izabran za gradonačelnika Istanbula, Jildirim je bio deo njegovog malog unutrašnjeg kruga, i to kao možda jedini tehnokrata među islamistima. Jildirim je studirao na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu, gde su se školovale sve istaknute ličnosti turskog islamističkog pokreta, poput Sulejmana Demirela, Turguta Ozala i tvorca političkog islama u Turskoj, Nedžmedina Erbakana. Jildirim je studirao brodogradnju i okeanski inženjering, a kasnije stekao diplomu magistra u pomorske sigurnosti i zaštite životne sredine na svetskom pomorskom Univerzitetu u Malmeu u Švedskoj.
Dok je Erdogan bio gradonačelnik tokom 1990-tih, Jildirim je bio generalni direktor İDO Istanbul Fast Ferries, opštinske kompanije za brzi vodeni javni prevoz, koja je bila dragulj u kruni među brojnim drugim uspešnim poslovima koji su bili pod nadzorom opštine Istanbul, tokom Erdoganove administracije. Kao član Erdoganovog unutrašnjeg kruga, on je bio ko-osnivač AKP 2001. godine i zatim postao ministar saobraćaja, pomorstva i komunikacija godinu dana kasnije.
Zaslužuje i priznanje kao tvorac razvoja brzih pruga Turske. Izgradnja mreže autoputeva je takođe bila jedno od njegovih glavnih dostignuća, a kao ministar transporta, Jildirim je ostavio jak pečat. On je uvek u senci pouzdano stajao iza svog šefa.
Jildirimova biografija ga je mogla dovesti na mesto Erdoganovog naslednika, ali pošto su u proteklom periodu vršene pripreme za Erdoganovu ličnu vlast, Jildirim je imao dužnost da motri na Davutogluovu vladu, poput nekadašnjih političkih komesara u doba SSSR-a.
Kada je Jildirim izabran za premijera, niko nije bio iznenađen, ali su izraelski i američki mediji njegov izbor opisali kao čoveka koji će Erdoganu pomoći da dođe do još veće moći. Svako ko je mislio da će za premijera biti izabran Berat Albajrak, Erdoganov zet i aktuelni ministar energije, ne razume predsednika Turske. Ako on ima na umu da uspostavi svoju "republikansku" dinastiju kao autoritarni predsednik sultan (ili obrnuto), on mora da ima premijera-velikog vezira (ili obrnuto) koji će, pored toga što pokazuje čvrstu odanost, biti izuzetno sposoban politički i tehnički operativac, i koji može da upravlja "sultanovim domaćinstvom." Jildirim je stoga idealan izbor za premijera u narednom periodu Erdoganovog predsednikovanja.
Greši svako ko misli da će Jildirim biti premijer bez velikog ugleda i moći. On to neće biti. Ne treba zaboraviti da je on veoma sposoban i stručan upravitelj, a nepokolebljiv u svojoj odanosti Erdoganu, koji će se u narednom periodu baviti međunarodnim poslovima i dugoročnim promenama domaćeg zakonodavstva.
Jildirim o tome sve zna i to podržava. Zato je on bez premca i najbolji izbor za Erdogana.
(All Monitor - priredio M. Đođrević)
