Milijarde dolara vredan plan Pekinga, koji ima za cilj da se izgrade kopnene i pomorske veze širom centralne i južne Azije - uz pomoć velikih investicija u Pakistanu, ili ugovora o gradnji gasovoda u državama kao što su Kazahstan i Uzbekistan - privlači najveži deo pažnje javnosti.
Ali najvažnija nagrada u planu Puta svile , koji je u Kini poznat pod imenom "Inicijativa jedan pojas, jedan put"- je Evropa. To je istina, i zato što Evropa predstavlja veće i bogatije tržište nego relativno siromašne zemlje u stepama. Takođe, ambicije Pekinga nisu čisto komercijalne."To nije ekonomski projekat, to je geopolitičkiprojekat - i to veoma strateški", kaže Nadež Rolan, analitičar u američkom Nacionalnom birou za azijske studije.
Kao što to radi širom Azije, Afrike i Latinske Amerike, Kina pokušava da pretvori svoj ekonomski prodor u jači diplomatski uticaj u Evropi, posebno u državama na istoku i jugoistoku Evrope koje oskudevaju u novcu.
Zadatak je olakšan zahvaljujući jačanju kineskih preduzeća u državnom vlasništvu. Peking je prošle godine počeo da ohrabruje spajanje među konkurentskih firmama kao pokušaj kontrole prevelikog razvoja kineske industrije, jer je postojanje nekoliko velikih firmi u istom sektoru dovelo do neefikasnosti.
Ovim udruživanjem su stvoreni giganti kao što su CRRC Corporation, ranije dve kompanije za proizvodnju železničke opreme, a sada drugo po veličini industrijsko preduzeće na svetu. Kompanija COSCO, spojena od nekoliko državnih brodarskih firmi je sada četvrta po veličini brodska kompanija na svetu. Obe ove mega-firme su učestovovale u poslednjih nekoliko investicija Kine u Evropu: COSCO je preuzimao delove vlasništva u lukama, dok CRRC se radi na izgradnji novih železničkih linija u istočnoj Evropi.
Još jedan gigant u državnom vlasništvu, ChemChina, je krenuo u pohod na Evropu, kupujući i gutajući poljoprivredne firme, fabrike guma i proizvođače mašina i alata. Podrška države njihovim kupovinama jasno ukazuje da više nisu u pitanju samo finansije. "Većina kineskih stranih direktnih investicija nisu obične strane investicije", kaže Filip L Kor iz Instituta Brukings, koautor nedavno objavljene knjige "Kineska ofanziva u Evropi". "Uz nekoliko izuzetaka, oni iza sebe imaju celu kinesku državu."
Jedan od neizrečenih ciljeva kineskog programa Puta svile svile je da kupovina političkog saveza sa zemljama na tom putu. Pre nekoliko decenija, kineske investicije u Africi su često donosile podršku tih zemalja za kineske pozicije u Ujedinjenim nacijama. Kineske investicije u Avganistanu, na primer, nedavno su prevedene u podršku kabulske vlade za kineske stavove povodom teritorijalnih sporova u Južnom kineskom moru.
U Evropi, kineski investicioni bum je zaista doveo do nekoliko diplomatskih pobeda. Zbog velikog ulaganja u energetski sektor, kineski predsednik Si Đinping je tokom prošlogodišnje posete Londonu uživao najviši tretman, dok Kina Ujedinjeno kraljevstvo smatra svojim najboljim prijateljem na Zapadu.
Nekoliko najvećih zemalja Evrope, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Nemačku i Italiju su podržale Kinu u stvaranju nove međunarodne razvojne banke, Azijske investicione banke za infrastrukturu, uprkos snažnom protivljenju Sjedinjenih Država.
Kina je svoj najveće prodore postigla na periferiji Evrope. Ona je stvorila novu grupu, poznatu kao "16 + 1", od 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, uključujući i neke van Evropske unije. Ovaj neformalni klub je dao jaku podršku kineskim investicijama u infrastrukturu, sa većom popustljivošću prema pitanjima koja su nezgodna za Peking, a posebno prema pitanju ljudskih prava. Češka Republika, na primer, koja se nekad zalagala za nezavisnost Tibeta, se sada približava stavu Pekinga povodom kontrole nad tom himalajskom nacijom.
Peking pozdravlja Sloveniju kao jednu od 40 zemalja za koje Kina smatra da podržavaju njegovu poziciju u sporovima u Južnom kineskom moru. Mnogo drugih zemalja na tom spisku, od Avganistana do Mozambika i Venecuele, su takođe bile na redu za ulaganje.
Ali Kina se takođe suočava i sa dosta otpora - i to ne samo u Evropi. U centralnoj Aziji, Peking je poželjan partner za mnoge autokratske vlade u regionu, koji pozdravljaju kinesko nemešanje u svoje unutrašnje poslove. Ali kineski rastući uticaj tamo ima mnogo hladniji prijem kod lokalnog stanovništva.Kazahstan, koji je sa Kinom potpisao ugovore vredne 50 milijarde dolara, je od aprila uzdrman protestima zbog straha stanovništva da će vlada Kinezima otvoriti mogućnost za kupovinu velikog dela zemljišta. U susednoj Kirgistanu, rastući pritisak javnosti je izazvao Vladu da odustane od planova da kineskim firmama ponudi ustupke u rudarstvu, u zamenu za vraćanje milijardu dolara kredita.
U Evropi, geopolitičke ambicije Kine su takođe naišle na rastuću opoziciju, kako na ulici, tako među nekim vladama. Ranije ovog meseca, Evropski parlament je izdao preporuku protiv davanja Kini "statusa tržišne ekonomije," za čim Peking žudi, i zašta veruje da ima pravo 15 godina nakon pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Oklevanje EU je delimično izazvano, i zbog, kako oni smatraju, kontinuirane kineske nelojalne konkurencije, uključujući i "damping" cene, što, kako smatraju, otežava posao evropskim firmama.
Evropa je takođe počela da istupa protiv kineskih teritorijalnih ambicija u Južnom kineskom moru. Slovenija je jasno pokazala, za razliku od javnih proglasa Pekinga, da ne zauzima stranu u sporu. U aprilu, Francuska je potpisala ugovor vredan 40 milijardi dolara o izgradnji naprednih novih podmornica za Australiju, što je objašnjeno rastućom francuskom zabrinutosti oko kineske vojne ekspanzije u zapadnom Pacifiku. Nedavno je Britanija pozvala sve zemlje, uključujući i Kinu, da poštuju predstojeće odluke međunarodne arbitražne komisije za probleme Južnog kineskog mora. Peking je negirao legitimitet ovog tela i obećao da će ignorisati sve njegove presude.
Ovi neuspesi sugerišu da postoji granica uticaja koji kineske investicije mogu kupiti u Evropi, uprkos stalnim ekonomskih teškoćama u regionu.
(Foireign policy - priredio M.Đorđević)
