1. "U kipuću vodu, u kipuću vodu..."
Možete li zamisliti da se čovek kuva živ u ogromnom loncu? Iako ova kazna nije bila toliko česta, ona je svakako jedan od brutalnijih načina pogubljenja.
Arheolozi su pronašli skuvane ljudske kosti, kao i srca stara oko 500 hiljada godina, ali i dalje nije jasno koji je zločin uzrokovao ovakvu kaznu. U Engleskoj je 1500-ih ovo bila legalna metoda kažnjavanja, a žrtva bi se uronila u kipuću vodu, ulje ili katran, a vatra bi se ugasila tek pošto osuđenici 10 minuta ne bi davali znakove života.
2. Raspeće
Ova je metoda bila jedna od najužasnijih oblika pogubljenja, budući da je podrazumevala dugu patnju okrivljenih. Praktikovala se od 4. veka pre Hrista, najviše u Kartagini, kod Persijanaca i Rimljana.
Osuđenik je bio vezan ili pribijen ekserima za drveni krst i ostavljen da visi, a taj prizor je često slućio drugima kao upozorenje da ne ponavljaju njegove zločine.
Ponekad je, osuđeniku naređeno da nosi svoj krst težak između 40 do 60 kg na svojim ramenima do mesta izvršenja kazne. Kako bi ih dodatno ponizili, osuđenici često su na krstu bili potpuno goli. Postoje dokazi da se i slična vrsta kažnjavanja praktikovala tokom Prvog i Drugog svetskog rata, za zločine poput dezerterstva ili izdaje.
Danas se na krst svojom voljom, najčešće razapinju verski fanatici usprkos tome što se Katolička crkva tome protivi.
3. "Ko je kriv, odraće mu kožu!"
Jedan od najmanje civilizovanih načina mučenja i pogubljivanja je ova metoda iz srednjeg veka. U njoj bi noževima uklanjali velike delove kože sa živih zatvorenika, koji bi potom umirali od infekcije ili bi doživeli "pomilovanje" pa bi odsecanje glave dočekali kao spas.
Najčešće su se tako kažnjavali kriminalci, zarobljeni vojnici i tzv. veštice pre oko hiljadu godina na prostorima Bliskog istoka. Žrtva je bila živa odrana, a njena koža ostavljena na javnom mestu kao upozorenje drugima.
4. Sakaćenje
Ovo je jedan od najtežih oblika kažnjavanja u ljudskoj istoriji, a njome su se kažnjavali lopovi i preljubnici. Izvodilo se tako što bi se žrtvi odstranilo nekoliko ili gotovo svi vitalni organi jedan po jedan iz tela, a najčešće iz stomaka.
Praktikovala se na području Engleske, Holandije, Belgije i Japana. U Japanu, je ovo postalo i ritualni način samoubistva samuraja koji se naziva "sepuku".
U kasnom srednjem veku, ovom metodom se nije samo ubijalo, već su se i ljudi mučili uz pomoć male izgladnele životinje, najčešće miša, koji bi bio stavljen na otvoreni abdomen žive žrtve.
5. Smrt na kolu
Katarinino kolo, bila je poznata sprava za pogubljenje u srednjem veku, ali se koristila sve do kraja 19. veka.
Ovaj vid mučenja, nastao je u staroj Grčkoj, ali se koristio se u celoj Evropi, tako da što bi se žrtva zavezala za drveno kolo s raširenim nogama. Zatim bi se metalnim čekićima ili polugama lomile kosti osuđeniku dok se kolo okretao. Žrtva bi bila živa, ali gotovo polomljena, a ponekad joj je krvnik zadao udarac u stomak ili grudi, što se nazivalo "udarcem milosti" pa bi posle toga osuđenik bio zadavljen.
6. Nabijanje na kolac
Ovaj oblik brutalnog pogubljenja praktikovali su Rimljani, Kinezi, Grci i Turci u srednjem veku.
Zbog velike količine brutalnosti takva kazna se retko izricala - žrtva bi bila probijena našiljenim drvenim štapom od rektuma do usta, uzrokujući brojna unutrašnja krvarenja i bolnu smrt. Zatim su ih bacili u grobnice, a ponekad je pre izvršenja kazne žrtva sama morala da iskopa svoj grob.
7. Smrt pod nogama slona
Ova silovita metoda pogubljenja bila je česta u južnoj i jugoistočnoj Aziji pre 4.000 godina. Takođe su je koristili i Rimljani, a osuđenik bi se zavezao za tlo, na koga bi pustili jednog ili nekoliko slonova da hodaju preko njega.
U drugom slučaju, umesto slonova, za izvršenje ove kazne koristili su se ogromni kameni blokovi koji bi se postavili osuđeniku na grudi a uzrokovali bi smrt gušenjem ili drobljenjem grudnog koša i unutrašnjih organa.
(Express.hr)
