Svet biznisa uvek je bio pun prevaranata, a zanimljivo je da su u najvećim prevarama učestvovale neke od najvećih kompanija na svetu. U njima je napravljena šteta veća od 300 milijardi dolara.
Folcvagenova prevara
Procenjena šteta: 1,87 milijardi dolara (prva procena)
Najveći proizvođač automobila na svetu, priznao je nameštanje merenja misije ispusnih gasova iz dizel motora u automobilima koje je prodavao po EU i SAD-u. Zbog skandala je bivši direktor Martin Vinterkorn ostao bez posla. Kompanija je sada pod lupom u svim zemljama u kojima posluje
Vorldkom skandal
Šteta: 107 milijardi dolara
Američki telekomunikacijski div bankrotirao je 2002. zbog brojnih dokazanih malverzacija. Menadžment je objavljivao netačne podatke o navodno uspešnom poslovanju i profitu od četiri milijarde dolara. A profita uopšte nije bilo. Nakon otkrića, deonice su se strmoglavile i firma je propala. Izgubljene su desetine hiljada radnih mesta, a deoničari su ostali bez svojih vrednosti. Bivši direktor Bernard Ebers osuđen je 2005. na 25 godina zatvora.
Enron skandal
Šteta: 74 milijarde dolara
Američka energetska kompanija Enron bankrotirala je 2001. godine zbog skandala sa prevarama. To je bio najveći dotadašnji korporativni bankrot u američkoj istoriji. Firme je prikrivala ogromne dugove, osim toga je na najbrutalnije načine ucenjivala partnere na tržištu, da bi naposletku, po otkrivanju, nastala šteta od 74 milijarde dolara. Deonice su se strmoglavile sa 90 na 0,67 dolara, radnici su gubili radna mesta, ali i svoje penzione fondove. Zanimljivo je da je Enron uoči skandala šest godina magazin Fortune proglašavao američkom najinovativnijom firmom.
Prevara Bernarda Madofa
Šteta: 65 milijardi dolara
Bernard Madof je platio sa 150 godina zatvora to što je na Vol Stritu organizovao finansijsku piramidu, prikupljao je novac za koji je tvrdio da ga ulaže, i pritom obećavao ogromne kamate. Proneverio je 65 milijardi dolara, a do otkrića su ga zvali finansijskim genijem.
Libor skandal
Šteta: 9 milijardi dolara (u kaznama)
Skandal oko libora izbio je 2012. kada je britanska banka Barcklejs priznala da je manipulisala kamatnim stopama. Barklejs je kažnjena sa 290 miliona funti, a štetu su trpele i druge velike banke zbog uloge u skandalu. Tom Hejes bivši radnik banaka UBS i Sitigrup, prva je osoba osuđena u nizu onih koji su manipulisali kamatnim stopama, i to na 14 godina zatvora.
Olimpusova prevara
Šteta: 1,7 milijardi dolara
Tužilaštvo u Tokiju podiglo je optužnicu protiv kompanije Olimpus i tri njena bivša izvršna direktora u vezi s prikrivanjem gubitaka od 1,7 milijardi dolara. Oni su podatke krili dve decenije. Skandal je žestoko uzdrmao japansku industriju. Otkriven je nakon što je bivši izvršni direktor Majkl Vudford naveo da je otpušten zato što je doveo u pitanje računovodstvenu politiku kompanije.
Lehman braders
Šteta: 50 milijardi dolara
Globalni finansijski div preko svojih direktora prikazivao je da ima 50 milijardi dolara više vrednosti u novcu, a isto toliko manje u toksičnim vrednosnim papirima koji su se ticali kreditnog kraha na tržištu nekretnina. Nakon otkrića 2008., banka je bankrotirala. Osuđen nije niko zbog nedostatka dokaza. Samo godinu ranije, 2007., Fortune je odao posebno priznanje Lehman bradersu kao firmi od posebnog ugleda.
(Express.hr)
