Avion Erbas A320 spuštao se umereno i leteo linearno, direktno u planine, rekli su stručnjaci zapanjeni neobjašnjivim ponašanjem pilota koji su se s ostalim osobljem i 144 putnika srušili u utorak u Alpama pri čemu je poginulo 150 osoba.
Nijedna hipoteza nije isključena: greška pilota, tehnički kvar, teroristički čin, rekao je u utorak francuski premijer Manuel Vals.
Opšta uprava za civilno vazduhoplovstvo napominje da posada nije poslala poziv "mayday" (u slučaju nesreće).
Avion se spuštao umerenom brzinom od 3.000 stopa u minuti, prema prvim podacima, a to ne upućuje na hitno spuštanje pri kojem brzina iznosi oko 5.000 stopa u minuti, piše francuski portal Le Point.
Letelica je ostala na svojoj horizontalnoj putanji. Avion je nastavio svoj plan leta osim što je promenio visinu, pokazuju podaci servera Filghtradar24.
"Dakle ići direktno na planine nema nikakvog smisla. To je nenormalan potez profesionalnih pilota ili pak izostanak reakcije", kazao je za agenciju AFP kapetan velike evropske aviokompanije.
Postavlja se pitanje zašto su se piloti nenormalno ponašali ili zašto nisu reagovali.
"Ako piloti nisu sprečili da se avion zaleti u planine, ili su bili bez svesti ili mrtvi, ili su odlučili da umru, ili su ubijeni", kaže jedan stručnjak.
Jedna od hipoteza je polagano padanje pritiska i nedelotvornost maska za kiseonik.
"U tom slučaju piloti bi brzo pali u stanje hipoksije (smanjen protok kiseonika kroz mozak)", smatra nekoliko pilota i istražitelja iz francuske Kancelarije za istragu i analizu (BEA).
Podsetili su na nesreću Boeinga 737 kiparske kompanije Helios 14. kolovoza 2005. pri čemu je poginula 121 osoba. Na dan nesreće, mehaničari su testirali protisak i zaboravili su da vrate ručicu u automatski položaj. Tokom uspona aviona pritisak se nije normalizirao i kiseonik je počeo da nedostaje. Piloti su se onesvestili. Letilica koji je bio na automatskom pilotu srušio se pošto je potrošio sve zalihe goriva. Lovci koji su ga pratili mogli su samo nemoćno da gledaju njegov kraj.
Za sada ne može se ni isključiti mogućnost samoubistva pilota koji je u tom slučaju mogao da isključi svog kolegu ili je pak mogla intevenisati treća osoba u kabini. Zato je ključno pregledati podatke s crne kutije pronađene u utorak.
Šta sve otkriva crna kutija
Podaci crne kutije koja beleži razgovore (Cockpit voice recorder, CVR) mogu pružiti puno podataka čak i ako je oštećena.
"Oštećena ne znači da je kutija beskorisna", ističe Žan-Pol Troadec, bivši direktor BEA-e.
"Memorijska kartica, slična onoj kakva se nalazi u računarima, posebno je dobro zaštićena. Ta kartica je korisni deo CVR-a. Moguće je da je crna kutija vrlo oštećena ali kartica je netaknuta. Zaštićena je tako da podnese krajnje silovite udarce", dodaje Troadec.
Čak i ako su veze prekinute BEA ima mogućnosti sve to ponovno povezati.
"Može se saznati ko je izdavao naređenja, da li je kapetan bio sam u kabini ili ne. Da li je bilo i drugih osoba osim pilota i kopilota. Moguće je i čuti njihov razgovor", kaže Troadec.
CVR beleži i druge zvukove poput otvaranja i zatvaranja vrata pilotske kabine, pa čak i zvukove različitih prekidača, poluga. Svi ti klikovi mogu dati dragocene informacije za razumevanje nesreće. Trebalo bi da se čuju i i alarmi (za požar, za pad tlaka i slično).
Moguć i teroristički tragNemačka vlada kazala je još u utorak da zasad nema konkretnih razloga sumnjati na terorizam. Stručnjaci su za agenciju AFP potvrdili, pozivajući se na izjave očevidaca, da je avion bio čitav kada je ponirao. Stoga nema mnogo uporišta za hipotezu o terorističkom napadu.
"Ako su ostaci aviona koncentrisani u jednoj zoni velika je verovatnost da je nesreća posledica atentata eksplozijom", kaže Heike Birlenbah, potpredsednica Lufthanse za portal le Point i dodaje "Ako je pak avion eksplodirao u letu, njegovi delovi su raspršeni u opsegu od nekoliko kilometaera kakav je bio slučaj aviona Malezija Erlajnz koji se srušio u Ukrajini".
Dodaje da se ne može odbaciti teza o otmici aviona koja je završila njegovim padom.
"Ali za sada smatramo da je to bila nesreća i da bi sve drugo bila spekulacija"., zaključuje Birlenbač.
(Jutarnji.hr)
