Prema anketi za dnevnik Žečpospolita, pred ovu godišnjicu svega 14,2 odsto Poljaka kazalo je da veruje u tezu o ruskom atentatu na Kačinjskog koju pokušava da dokaže nova poljska istraga pod nadzorom ministra odbrane Antonija Maćereviča.
Više od polovine anketiranih veruje, iako ih sadašnje poljske vlasti ubeđuju u suprotno, da se avion srušio u jednoj tragičnoj avionskoj nesreći, pošto su piloti pokušali da slete po nemogućim vremenskim uslovima na loše opremljen vojni aerodrom u Smolensku, kako predsednik i visoka državna delegacija ne bi zakasnili na važnu komemoraciju streljanim poljskim oficirima u Katinskoj šumi a ruski kontrolori plašili su se da direktno zabrane sletanje, da ne bi izbio diplomatski skandal.
Poljaci su u anketi za poljski Njuzvik takođe odbili ideju poljske vladajuće stranke da 10. aprila postane praznik i neradni dan, kako bi Poljaci mogli da učestvuju u komemoracijama širom zemlje i nadalje dostojanstveno odaju poštu žrtvama.
Čak 81 odsto Poljaka smatra da neradni dan i praznik na godišnjicu pogibije predsednika Leha Kačinjskog, prve dame Marije Kačinjske i članova visoke državne i vojne delegacije, kao i velikodostojnika hrišćanskih crkvi u Poljskoj, nije umesna ideja.
Od jutra, od momenta kada se nešto pre 9 časova po srednjoevropskom vremenu pre sedam godina srušio TU-152 predsednika Kačinjskog, danas državne delegacije, predsednik Andžej Duda u Krakovu a lider vladajuće poljske stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski i premijerka Beata Šidlo u Varšavi, kao i partijske delegacije opozicije polažu vence i cveće i pale sveće na grobovima žrtava Smolenska.
U državnoj delegaciji koja je pre sedam godina krenula u Smolensk na komemoraciju Poljacima vojnim zarobljenicima koje je masovno u proleće 1940. godine streljala po naređenju vrhuške Kremlja sovjetska tajna policija NKVD, bili su članovi svih poljskih partija i gotovo cela komanda Poljske armije.
Deo porodica žrtava poštu odaje u samom Smolensku na mestu nesreće a državna ceremonija će danas posle večernje mise završiti pohodom do Predsedničke palate, po novom kontroverznom zakonu o okupljanju koji izričito zabranjuje da kontrademonstracije ometaju takva ciklična okupljanja kao što su mesečna odavanja pošte Kačinjskom ispred palate i godišnjice.
Nesreća u kojoj je Poljska izgubila deo svoje državne i vojne elite izaziva duboke podele u Poljskom društvu jer deo porodica ali i običnih Poljaka optužuje Jaroslava Kačinjskog i njegovu stranku da su privatizovali nacionalnu nesreću i zloupotrebljavaju je u političke svrhe da se obračunaju sa Rusijom, ali pre svega sa poljskom opozicijom i njenim dugogodišnjim bivšim liderom, u vreme nesreće premijerom a sada predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom.
Jaroslav Kačinjski je u više navrata optužio Tuska da se zaverio sa Putinom i zataškao dokaze da se u stvari radilo o atentatu na njegovog brata blizanca a ne običnoj nesreći, a Tusku preti i da će ga za to izvesti pred sud, iako istraga obnovljena pre više od godinu dana do sada nije našla ni predočila nikakve dokaze koji bi išli u prilog teze zavere i obaranja aviona.
