Prošle nedelje, ruske trupe stacionirane u Južnom federalnom okrugu su u okviru vojne vežbe stavljene u stanje pune borbene gotovosti. Posebna pažnja tokom trajanja ovih vežbi će biti posvećena testiranju odbrambenih anti-raketnih sistema i manevarskih mogućnosti različitih jedinica. Budući da u njima učestvuju i vojne jedinice Centralnog federalnog okruga, neki stručnjaci su ih odmah opisali kao "upozorenje za Tursku i Ukrajinu".
U isto vreme, s obzirom na brz razvoj situacije na Bliskom istoku, manevri Kremlja možda nisu samo politički potez, već neophodna mera u okviru priprema za vojnu akciju širokih razmera. Pored vesti o iznenadnim ruskim vojnim manevrima, mediji su javili i o vežbama britanskih jedinica u Jordanu, sa ciljem brzog raspoređivanja trupa na velike udaljenosti, pripremljenim radi zaštite od navodne ruske agresije. London tvrdi da manevri nemaju nikakve veze sa događajima u Siriji.
U isto vreme, Saudijska Arabija je poslala svoje trupe i borbene avione u Tursku i potvrdila spremnost da učestvuje u operaciji u Siriji. Osim toga, Rijad je započeo velike vojne vežbe u samoj zemlji, blizu granice sa Irakom. 
U međuvremenu, Kremlj snažno podržava sirijskog predsednika Bašara Asada, koji je 12. februara izjavio da je njegova vojska mogla da povrati kontrolu nad celom zemljom da se nisu umešale regionalne sile, i da će zbog toga "rešenje trajati dugo, a mi ćemo morati da platimo visoku cenu". Asad takođe nije isključio da bi Saudijska Arabija i Turska mogle direktno da napadnu Siriju.
Glavni cilj sirijske vojske i ruskih trupa je odvajanje Islamske države od granice sa Turskom, što može poremetiti njihove linije i oduzeti mogućnost prodaje sirove nafte. Sirijska vojska napreduje, uz vojnu podršku kurdske zajednice na severoistoku Sirije. Kurdsko učešće je od posebnog značaja za Ankaru. U stvari, Turska strahuje da će, u slučaju pobede, Asad nagraditi Kurde i dozvoliti im stvaranje autonomije odmah pored turske granice.
Moguće je da će, ako ne bude spoljne intervencije, Asad uz rusku vojnu podršku postepeno povrati kontrolu nad celom Sirijom, koja će onda postati čvrsto rusko uporište na Mediteranu. Međutim, EU i Turska nisu zainteresovani za pobedu zvaničnog Damaska, iako bi imali korist od Asadove pobede, koja bi mogla da dovede do povratka izbeglica u Siriju, donese stabilnost u regionu Bliskog istoka i oslabi ISIS.
Četrnaestog februara Turska je počela da granatira teritoriju Sirije, koja nije pod kontrolom Damaska ni Kurda. Naredni korak može uključivati vazdušne napade na ciljeve koje sada određuju Rijad i Ankara u okviru svoje zajedničke strategije. Iako je Damask odlučno protiv svakog napada na ISIS bez prethodnog odobrenja Sirije, nkara, Rijad i njihovi saveznici bi mogli da nastave sa bombardovanjem, ne samo ciljeveva pod kontrolom radikalnih islamista, već i pro-vladinih objekata i položaja sirijske vojske.
Pošto je Rusija je počela snabdevanje Asadovih trupa sa sistemima protivvazdušne odbrane, Sirijci su dobro opremljeni da uzvrate na takve vazdušne udare, a možda čak i da obore avione koji lete preko njihove teritorije. To može gurnuti saveznike da preduzmu kontra-mere. Pod takvim okolnostima, Damask će se Moskvi obratiti za podršku, i Rusija će morati dati odgovor.
U svakom slučaju, ako se strane ne slože da koordiniraju borbu protiv ISIS u Siriji (što je malo verovatno), otvoren sukob između Sirije, Turske i Saudijske Arabije je pitanje vremena. Ostaje da se vidi kako će Rusija reagovati s obzirom da Asada veoma odlučno podržava. Kremlj bi morao, ili da prizna svoj geopolitički poraz i na brzinu se povuče iz Sirije, ili da pokrene vojne operacije u punom obimu. Nedavne akcije Moskve, uključujući slanje raketnog broda i iznenadne provere borbene gotovosti Južnog federalnog okruga, ukazuju na to da Rusija neće odustati.
Međutim, upitno je da li bi u slučaju direktnog vojnog sukoba bilo moguće zadržati sukob unutar granica Sirije?Na žalost, izgledi za to su upitni, jer takve vojne aktivnosti neminovno uključuju napade na vazdušne i logističke baze, tako da ruske rakete prvi put u istoriji mogu pogoditi NATO teritorije. Drugi mogući razvoj podrazumeva da turska flota izvrši preventivni napad na ruske pomorske baze.
Testiranje sistema protivraketne odbrane i mogućnosti manevrisanja jedinica na jugu Rusije pokazuje da je Moskva u najgorem scenariju spremna za totalni rat, ili u najmanju ruku, za mirovne operacije protiv Ankare. Takođe je jasno da će svaka akcija Rusije na odbrani njenih ili sirijkih interesa biti posmatrana kao akt agresije protiv članice NATO-a. Istorijski gledano, postoji presedan za lokalizaciju sukoba velikih razmera sukob između dva bloka - u Korejskom ratu 1950-53. je američkim pilotima naređeno da poštuju granice sa Kinom, a Kremlj je dao instrukcije svojima da ne pređu linije fronta. Ali onda su stvari bile drugačije. 
U narednih nekoliko nedelja će se pokazati koji scenario će se odigrati u Siriji. Ali, bilo kakve akcije koje imaju za cilj eskalaciju sukoba mogu gurnuti čovečanstvo prema globalnom vojnom sukobu.
(Russia direct - priredio M. Đorđević)
