Još pesimističniji scenario predviđa i gubitke u iznosu od 235 milijardi evra. Što se tiče Evropske zajednice u celini, predviđaju se gubici u iznosu oko 470 milijardi evra. Ukoliko dođe do kolapsa šengena, negativne ekonomske posledice osetile bi se i izvan Evrope', stoji u studiji Prognos AG, sprovedenoj za Bertelsman, najveću neprofitnu nemačku fondaciju.
Vraćanje starih graničnih kontrola dovelo bi do viših troškova i cena, što bi na kraju imalo negativan uticaj na evropski ekonomski rast. Čak i optimistične prognoze, koje podrazumevaju rast cene uvoza za jedan posto, doveo bi do strmoglavog pada.
"Ove projekcije jasno govore protiv ponovnog vraćanja kontrole granica u Evropi', smatra je Art De Geus, predsednik fondacije Bertelsman.
"Ukoliko se interne evropske granice vrate na staro, to će biti dodatni pritisak na rast - koji je ionako slab", smatra De Gaus i dodaje: 'Sve će to na kraju platiti narod'.
Studija je do ovih podataka stigla na način da se proučilo funkcionisanje rada pre šengena. Tako se na granicama duže čekalo zbog provere pasoša, a čekanje kao rezultat na kraju znači i višu cenu rada za kompanije. To dovodi do manje konkurentnosti na internacionalnim tržištima, što takođe smanjuje izvoz.
Sve to pak dovodi do smanjenja investicija, a krajni rezultat je slabiji ekonomski rast, stoji u studiji fondacije Bertelsman.
(Jutarnji)
