U debati o budućnosti Sirije, Rusija ostaје postojana u podršci sirijskom predsedniku Bašaru Asadu, uprkos međunarodnim pozivima da se on ukloni sa vlasti. Kremlj nastavlja da podržava Asada, ne samo zbog geopolitičkog uticaja na Bliskom istoku, već i zbog ličnih principa ruskog predsednika Vladimira Putina.
Veoma je važno da se ovo uzme u obzir jer se Asad suočava sa sve većim pritiskom da podnese ostavku, kako unutar tako i van Sirije.Taj pritisak uključuje i pretnju međunarodnog suda koji bi ga kaznio za navodne ratne zločine protiv sirijskog naroda.
Časopis Njujorker je nedavno objavio dugačak članak o grupi aktivista iz organizacije Komisija za međunarodnu pravdu i odgovornost (CIJA), osnovane 2012. godine, koji su, kako su rekli, odlučni da prikupe sve što bi se moglo pretvoriti u najznačajniju i sveobuhvatnu dokumentaciju o ratnim zločinima u Siriji. Oni nastoje da prikupe što više dokaza koji bi omogućili da se ključni donosioci odluka vlade u Damasku, uključujući i samog Bašara Asada, povežu sa ubistvima civila. 
Tokom sirijskog sukoba različite organizacije za promovisanje ljudskih prava, novinari i strane vlade su tvrdili da je Damask uključen u zločine protiv čovečnosti, uključujući upotrebu barel bombi, hemijsko oružje, ubistva medicinskog osoblja i mučenje zarobljenika. U međunarodnim krivičnim postupcima snimci bombardovanja barel bombama nisu se ne preiznaju kao dokaz, i zato aktivisti CIJA smatraju da je potrebno da prikupe dokaze u vidu dokumenata koji vode do ključnih funkcionera. U tom cilju oni posoebno nastoje da prikupe dokumente koji sadrže naredbe sa potpisom vladinih zvaničnika, i otkrivaju da je do sada iz Sirije prošvercovano više od 600 000 dokumenata.
Ipak, vrlo je verovatno da sirijski predsednik nikad neće biti procesuiran za ratne zločine. Rusija je zainteresovana strana koja drži ključ njegove budućnosti, i sve zavisi od toga kako će se Moskva dogovoriti sa Zapadoм.
Pre oktobra 2015, kada je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Siriji, Kremlj je za sebe tražio jaču ulogu u političkom procesu, јер је imaо premalo uticaja na terenu. Nekoliko rundi razgovora između vlade i opozicije u Moskvi nije uspelo da proizvede bilo kakve značajne rezultate, jer su sirijske opozicione snage koje podržava Zapad odbacile te razgovore. Sve u svemu, Asadovi neprijatelji unutar i van zemlje su u suštini bili zatvorili mogućnost Moskvi da ima uticaj u rešavanju ovog konflikta. Jedina stvarna snaga kojojm je Kremlj u to vreme raspolagao bio je ruski veto u Savetu bezbednosti UN, kojim je Moskva pomogla da se blokira nekoliko rezolucija o Siriji, uključujući i onaj koji bi Međunarodni krivični sud postao nadležan za Siriju.
Sve se promenilo kada je Putin naredio pokretanje vojne operacije, i ruski avioni nisu samo pomogli Sirijskoj arapskoj vojsci povrati kontrolu nad skoro izgubljenim oblastima, koje su od ključnog značaja za stabilnost režima, vež su i osigurali da Asad ostane na svom mestu, barem na kratak rok.
I to je upravo ono što garantuje opstanak sirijskog lidera: sve dok je Kremlj uključen u sirijsku krizu, Asad ne treba da brine za svoj život, a kamoli za suđenje. 
Odnos između Putina i Asada
Opis Putinovog odnosa sa Asadom je obojen legendama, mitovima i glasinama. Jedan poseban trač koji cirkuliše u diplomatskim krugovima u Moskvi kaže da ruski predsednik ne voli svog sirijskog kolegu. Putinovo lično neprijateljstvo prema Asadu, koji se graniči sa oštrim antipatijama, navodno datira još od ranih 2000-ih. Kada je Asad nasliedio svog oca kao predsednik Sirije, Moskva ga je podržala, misleći da će mlad i harizmatičan političar produbiti postojeće partnerstvo.
Međutim, Asad koji je obrazovan na Zapadu, ima malo toga zajedničkog sa ruskim rukovodstvom, koje je imalo mnogo lakše odnose sa političarima iz vremena Hladnog rata koji su ostali lojalni Moskvi i nakon raspada Sovjetskog Saveza. Osim toga, sirijski predsednik nije imao iskustva u vezi službi bezbednosti i vojske. Zato ne čudi što je Putin na konferenciji za štampu 2012. godine javno izrekao svoje nepooštovanje prema Asadu rekavši da Rusija "nije toliko zauzeta sudbinom Asadovog režima", uz napomenu da je sirijski predsednik "više vremena proveo u Parizu i drugim evropskim prestonicama nego u Moskvi."
Međutim, Putin je izgradio svoju karijeru radeći za sovjetske službe bezbednosti, gde su svi agenti polazili od načela lojalnosti. U službi bezbednosti, svaki službenik je mogao imati poverenja samo u malu grupu ljudi. Saradnici koje je ruski predsednik stekao tokom svoje službe prošli su s njim sito i rešeto i zajedno sa njim se popeli na položaje, kao što je Putinov dugogodišnji saveznik i šef predsedničke administracije Sergej Ivanov.
Poznati ruski novinar Mihail Zigar, koji vrlo dobro poznaje proces donošenja odluka u Kremlju, napisao je knjigu pod nazivom "Svi ljudi Kremlja" u kojoj objašnjava složen odnos Putina sa prijateljima i neprijateljima. To može da otkrije zašto Putin nikada neće dozvoliti da Asad padne u ruke Zapada.
U jednom poglavlju svoje knjige, Zigar govori o tome kako su zapadne sanckije 2014. spasle od otkaza Putinovog pomoćnika Vladislava Surkova, koji je u ruskoj vladi rukovodio pitanjima Ukrajine.
"Zapad je spasao Surkova time što ga je stavio na prvi spisak EU sankcija, a Putin nikad ne bi kaznio osobu koja je već pretrpela udarac od njegovih neprijatelja", piše autor. Čini se da je tu važila poznata izreka iz doba Hladnog rata - "Mi ne napuštamo naše ljude".
Ista logika važi i za Asada: On je stešnjen od strane Zapada i domaće opozicije u Siriji, zbog čega Putinov mentalitet ne dozvoljava da mu se uskrati podrška. Za Putina, to može manje imati veze sa Asadom, a više u vezi držanja principa. Dakle, Putin će ići koliko bude trebalo dok se ne uveri da Asad ostaje u Siriji ili da mu se bar garantuje siguran odlazak sa vlasti 
Prema Kremlju, samo dva scenarija mogu spasiti sirijskog predsednika od međunarodnog suđenja. Prvo, on može ostati na mestu predsednika tokom i nakon prelaznog perioda u Siriji, što je poželjan ishod za Damask i Teheran. Ovo međutim nije verovatan scenario, jer anti-Asadova međunarodna koalicija i opozicija neće dozvoliti da se to desi. Jer, čak i ako Asad ostane kao predsednik, on će na kraju morati da se na novim izborima suoči sa svojim protivnicima, što će ga na duži rok ostaviti ranjivim.
Drugi scenario - onaj za koji Moskva lobira - je da se izvrši nesmetan i bezbedan prenos vlasti od Asada na novog izabranog lidera. Nema sumnje da će svaki dogovor između sirijskog predsednika i opozicije kome bude posredovao Kremlj uključiti i klauzulu o njegovom diplomatskom imunitetu. Dok god Asad ima moćne zaštitinike poput Rusije, koji su spremni da pregovaraju u njegovo ime, on ima najbolje moguće garancije.
(Russia Direct - priredio M. Đorđević)
