To su u stvari bili skriveni detalji nedavnog sastanka nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Fransoa Olanda i italijanskog premijera Matea Rencija na italijanskom ostrvu Ventotene, koji je, između ostalog, podstaknut izlaskom Velike Britanije iz EU, zbog čega je potrebno naći odgovor na novonastale okolnosti.
Nakon toga, mediji otkrivaju kako je "ruska pretnja" naterala EU, pre svega Nemačku, da ojača svoju odbranu i proveri mogućnost upotrebe 2.000 bunkera preostalih iz vremena Hladnog rata, dok NATO jača aktivnosti oko dovršetka sporazuma sa Švedskom i Finskom, zemlje koje želi uvući u svoju orbitu i tako se "lakše suprotstaviti agresivnim namerama Putina".
Međutim, P.K. Roberts, američki ekonomista i bivši pomoćnik Reganovog ministra finansija, dakle, čovek koji je pokrivao važne funkcije u bivšim američkim administracijama, stalne navode o "ruskoj pretnji" smatra uvredom zdravom razumu.
"Nije moguće da je bilo koji evropski političar toliki idiot da veruje da je Rusija napala Ukrajinu i da Rusija u bilo kojem trenutku može napasti Poljsku i baltičke države, ili da je Putin "novi Hitler" koji planira obnovu sovjetskog carstva. Ove apsurdne optužbe nisu ništa drugo nego apsurdna propaganda Vašingtona. Sve je tako očigledno. Ni jedan idiot u to ne može poverovati, ali ipak, Evropska unija ide ruku pod ruku s tom propagandom, baš kao i NATO", rekao je u jednom od nedavnih članaka Pol Krejg Roberts.
No, ipak je tako, što se vidi i po izjavama predsjednika Hollandea i kancelarke Merkel i napisa u medijima o tome kako Rusi samo što nisu krenuli na istočne granice EU.
"Evropa mora bolje da obezbedi svoju odbranu, a takođe mora biti praktična. Moramo bolje zaštititi evropske granice i deliti obaveštajne podatke. Takođe želimo više koordinacije i više resursa u odbrambenom sektoru", rekao je tokom nedavnog trilateralnog susreta sa čelicima Italije i Nemačke francuski predsednik Oland.Kancelarka Angela Merkel je, spominjući rat u Siriji i izbegličku krizu, dodala "kako EU treba učiniti više za vlastitu unutrašnju i spoljnu bezbednost".
Pojedini hrvatski mediji podgevaju ovu histeriju napisima poput članka "Strah od Rusije", a danas se hrvatska javnost upozorava "kako je Putin čitavu vojsku podignuo na nivou pune ratne spremnosti".
"Rusko Ministarstvo odbrane potvrđuje kako je vrhovni komandant odbrambenih snaga, Vladimir Putin, čitavu vojsku podignao je na nivo pune ratne spremnosti. Iznenadna provera ratne spremnosti Oružanih snaga zahvati će Južnu, Zapadnu i Centralnu vojnu oblast, kao i Severnu flotu i vazdušne snage.
Provera ratne spremnosti trajaće od 25. do 31. avgusta, dok je u Južnoj vojnoj oblasti već aktivna priprema vojnih strateških vežbi "Kavkaz 2016.", piše Večernji list.
Nedavno je ruski ambasador u Zagrebu, Anvar Azimov, komentarišući još jedan infantilni propagandni medijski rad njegovog kolege Oleksandra Levčenka, ukrajinskog ambasadora u Hrvatskoj, podsetio na priču o ministru odbrane Sjedinjenih Država iz doba Hladnog rata Džejmsa Forestala.
Naime, gospodin Anvar Azimov, odgovarajući Oleksandru Levčenku na njegove stalne tvrdnje o hiljadama ruskih vojnika, stotine i hiljada tenkova, raketnih bacača i druge ruske teške vojne opreme o Donbasu, podseća na bivšeg američkog ministra odbrane kojem su se svugde priviđali ruski špijuni, agenti Kremlja i plaćenici Moskve.
"Postoje svedočanstva kako je trčao hodnicima Pentagona vičući: "Osvojili su nas!", a poslednji put je viknuo "Rusi dolaze! Rusi dolaze!", nekoliko trenutaka pre skoka sa prozora 16. sprata mornaričke bolnice, gde je bio na terapiji zbog "mentalne iscrpljenosti", piše u svom otvorenom pismu ruski ambasador u Hrvatskoj, Anvar Azimov, iako nije jasno je li se obratio isključivo svom ukrajinskom kolegi ili svima koji svakodnevno bombarduju sličnim napisima, za koje P. K. Roberts tvrdi da su apsurdna propaganda i da je nemoguće da postoji idiot koji bi u to poverovao.
Međutim, sve ovo se ne čini bez posebnog razloga i deo je strategije koja traje već dugi niz godina. Strah od krize i neimaštine, sada strah od Rusije i strah od terorizma su nužni za dovršetak stvaranje evropske super države.
Hoće li to biti model kojeg imaju SAD ili neki drugi, potpuno je nevažno, tri navedene pretnje i izlazak Velike Britanije iz EU je naterao ostatak evrobirokrata i evropskih lidera da zbiju redove i da u sektoru bezbednosti, odbrane, finansija i ekonomije dođe do prenosa nacionalnih suvereniteta na centralizovani nadnacionalni sistem.
Ali, ako se nacionalne vlade pristanu odreći suvereniteta u ova četiri područja, što nam ostaje?
Nedavno je bolivijski predsednik Evo Morales rekao da, ako jedna nacija ima oružane snage podređene imperijalizmu, "onda je to kolonizovano selo, a ne zemlja sa suverenitetom", dok je u 19. veku hrvatski političar, pravnik i pisac Eugen Kvaternik, ubijen 1871. u Rakovičkom ustanku, pisao "kako je nemoguće govoriti o suverenitetu Hrvatske, ako nema i ekonomskog suvereniteta hrvatskog naroda".
Uprkos svemu, danas su sve ustrajniji pozivi za stvaranjem "evropskih centralnih vlasti i institucija sposobnih za upravljanje krizom".
Među portparolima ove ideje je 2010. bio neizbežni Džordž Soroš, koji je za Njujork Tajms napisao kako treba stvoriti nadnacionalno telo koje će imati ovlašćenja "izdavati vrednosne papire država i nametnuti ekonomske sankcije zemljama koje odstupe od linije", a tada se počelo govoriti o "Sjedinjenim Evropskim Državama", termin kojeg su koristili sve manje ecropski, a više britanski premijer David Kamerun, kao i bivši predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.
Ideja da vlasti nacionalnih država, koje ionako ne predstavljaju volju naroda, zameni centralizovana evropska superdržava, koja bi bila još udaljenija od građana, ali bliska moćnicima iz banaka, multinacionalnih korporacija, a sada i vrha vojnih i obaveštajnih struktura, evocira duh tehnokratskog i autokratskog modela koji će izbrisati sve tragove demokratije.
Naime, ovakva nadnacionalna tela, koja bi činila kičmu evropske superdržave, ne bi imala nikakve veze s izbornim procesom, koji je utkan u same temelje demokratije i služi da građani mogu uticati na odluke svojih poslanika.
Strahovi sve više jačaju poslednjih nekoliko godina, posebno nakon što su na vrlo nedemokratski način evrobirokrati od svih država članica mogli tražiti da ratifikuju Lisabonski sporazum iz 2007. godine, koji je u praksi osnivačka povelja za buduće "United States of Europe". Dokument, koji je već odbačen na referendumu od strane francuskih i holandskih građana 2005. godine, isti kakav je bio je predočen nacionalnim parlamentima za konačnu ratifikaciju.
Jedan od njegovih tvoraca, Đuliano Amato, iskreno je priznao u intervjuu za EU Observer "kako je odlučeno da dokument treba biti nečitljiv, te da se sakriju njegove ustavne vrednosti".
"Ukratko, predložen je kao vrsta birokratskog dokumenta Bruxellesa koji ne mijenja ništa i kao takav je poslan na ratifikaciju parlamentima, bez potrebe za provođenjem referenduma. Da se razumjelo da dokument sadrži nešto novo, referendum bi bio potreban", za EU Observer je rekao Giuliano Amato.Bez obzira na neizvestan ishod bilo kakve inicijative u tom smislu, nacionalni suverenitet je nešto što evropski narodi trebaju sačuvati.
(Altermainstreaminfo)
