Rokfelerove su toliko mrzeli u ranim 1900-im da su morali da zaposle više čuvara da ih zaštite u stanovima. Kao što je jedan list pisao: "Dodatni oprez je mudar. Rokfeler ima puno razloga za strah od ubice. To su prirodne posledice poslovne politike gospodina Rokfelera."
Ljudi su imali dovoljno razloga da mrze Rokfelera. Nazivali su ih lopovima, ubicama žena i dece, manipulatorima i potpunim lažovima.
10. Beskrupulozno bogaćenje
Rokfelerovi se nisu obogatili kao dobrice. U stvari, oni su praktično zločinci koji su svaku priliku iskoristili kako bi mogli da kradu od drugih ljudi.
Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici železnice upravo su bili završili polaganje pruge. Oni su hteli da grade terminale, ali im je nedostajalo novca. Tu na scenu stupa velečasni Gejts, čovek koji je upravljao dobrotvornim donacijama Rokfelerovih. Gejts tada objašnjava vlasnicima da je Džon Rokefeler pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac.
Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije, Rokefeler se pretvarao da moraju novac vratiti odmah zbog neke "finansijske sramote."
9. Radnici i plaćanje
Džon Rokefeler nije imao preterano visoko mišljenje o ljudima koji su radili za njega. Njegov bliski saradnik je 1913. javno obznanio da ne veruju u koncept minimalne plate te da svaki dečak i devojčica, svaki muškarac i žena zarađuju tačno koliko vrede.
8. Masakr u Ludlovu
Godine 1914. rudari su počeli da štrajkuju. Rudnici su bili opasni, plata je bila nikakva, i što je još gore, dobijali su je u bonovima koje su mogli potrošiti samo u Rokefelerovim radnjama.
Kad su krenuli u štrajk Rokefeler mlađi poslao je naoružane muškarce da razbiju štrajk. Jedanaestoro dece, dve žene i nekoliko muškaraca je izgorelo u šatorima koje su Rokefelerovi poslušnici zapalili.
7. Žene i deca u strahu
Nakon tog masakra sve žene i deca među Rokefelerovim zaposlenima su živeli u potpunom strahu. Don Mekgregor je zapisao da su deca znala da beže od njega zato što je on bio stranac. Odrasli su znali da je on na njihovoj strani, ali deca nisu. Deca su čula priče o Ludlovu.
6. Objave lažnih vesti
Nakon masakra u Ludlovu, Rokefeleovima su trebale sve moguće dobre vesti. Zbog toga su pokrenuli vlastiti časopis, a udružili su se s Herstom, moćnim novinarskim izdavačem, kako bi objavljivali samo dobre stvari o njima i opasno lagali o protivnicima.
5. Držali rudare u siromaštvu
Godine 1915. godine je Džon Rokefeler mlađi odlučio da poseti jedan rudnik kako bi pokazao da je i on samo smrtnik. Poseta je bila totalna propast.
Osim što se toliko umorio od pet minuta rudarenja da je morao da prespava u rudniku, ni rudarima se nije svideo pa su ga većinom ignorisali.
4. Uplitanje u obrazovanje
Džon Rokefeler trošio je basnoslovne svote novca na visoko obrazovanje kako bi primirio javno mnjenje. Kroz svoju fondaciju je finansirao je obrazovne institucije i to isključivo konzervativnog predznaka. Naveći idejni neprijatelj bile su mu ideje o sindikatima i organizovanom radu.
3. Nije finansirao rat
Na vrhuncu Prvog svetskog rata, savezničke snage pokušavale su da finansiraju brutalni sukob. I dok su praktično svi bogataši nudili svoj novac ili se odricali plate, Rokefeler je odbijao da da zajam bilo Rusima bilo Britancima.
2. Izbegavanje poreza
Godine 1916. godine, još uvek tokom Prvog svetskog rata, Rokefeler je u svoju fondaciju sakupio 100 miliona dolara. Od toga je zarađivao šest miliona dolara godišnje na koje nije plaćao nikakav porez.
10 činjenica o Rokfeleru koje niste znali, poslednja će vas posebno zapanjiti
I dok bi fondacije trebalo da finansiraju samo dobrotvorne svrhe, na njegov račun dolazile su mnoge optužbe da je trošio ogroman novac u svoje svrhe.
1. Nevolje iskrenog čoveka
Američki Kongres tražio je da Rokefeler objasni zašto je stalno podizao cenu goriva. Njemu je prekipelo i rekao je da samo ponuda i potražnja diktiraju cenu.
Amerikancima je gorivo bilo neophodno potrebno i bili su spremni da plate cenu koju je Rokefeler formirao.
(express.hr)
