Situacija u svetskoj ekonomiji i na globalnom finansijskom tržištu nastaviće da se pogoršava. Najteže će biti zemljama u razvoju zbog pada cena sirovina, naveo je u pismu klijentima predsednik saveta direktora fonda „RIT Kapital partners“ lord Džejkob Rotšild.
"Za poslednjih nekoliko godina bili smo svedoci toga da zemlje u razvoju eksplozivnim tempom povećavaju svoja devizna dugovanja koja treba da se vraćaju u dolarima, koji je veoma poskupeo zbog pada cena sirovina“, navodi se u pismu Rotšilda.
Prema njegovim rečima, sada se „takve zemlje kao što su Brazil, Rusija, Nigerija, Kazahstan i Ukrajina nalaze u velikom problemu“.
Rotšild smatra da se kriza povećava u celom svetu.
"Prave razmere usporavanja kineske ekonomije još nisu jasne. Kriza na Bliskom istoku će ostati nerazrešena u doglednoj budućnosti. Rast ekonomije SAD i EU razočarava“, navodi se u pismu.
Međutim, predstavnik Kuvajta u OPEK-u Muhamed el Šati izjavio je da cena nafte može porasti 20-30 dolara ako zemlje-proizvođači održe sastanak i dođu do konačnog dogovora.Ranije je saopšteno da će se sastanak zemalja-proizvođača nafte održati 20. marta u Rusiji.I MMF UPOZORAVA NA KRIZU
Međunarodni monetarni fond apelovao je na sprovođenje konkretnih akcija kako bi se sprečio globalni ekonomski pad.
MMF je istovremeno upozorio na rastuće rizike političke inertnosti.
Zamenik direktorke MMF-a Dejvid Lipton izjavio je da se širi "opasno" mišljenje prema kome su kreatori politika širom sveta iscrpeli sve opcije za podsticanje privrednog rasta ili su jednostavno izgubili volju, prenosi agenija Frans pres.
Kako bi se uhvatili u koštac sa tim problemom, svetski lideri moraju da, prema njegovim rečima, povećaju napore, kao i fiskalne i monetarne podsticaje, ali i da pod hitno implementiraju strukturne reforme za pružanje podrške rastu.
"Fiskalna politika mora da zadobije važniju ulogu u političkom miksu", rekao je Lipton na konferenciji Nacionalne asocijacije za poslovnu ekonomiju.
"Teret podsticanja privrednog rasta je nedvosmisleno na razvijenim zemljama, koje imaju fiskalnog prostora za akcije", istakao je on.
Dodao je i da poslednje projekcije Fonda o rastu možda više nisu primenjive, usled povlačenja kapitala sa tržišta u razvoju i oštrog pada globalne trgovine.
"Osim toga, registrovan je dalji rast rizika, jer nestabilna finansijska tržišta i niske cene sirovina prouzrokuju novu zabrinutost u pogledu stanja globalne ekonomije", predočio je Lipton.
Kriza na globalnim tržištima je, kako navodi, delimično reakcija na zabrinutost koju je prouzrokovalo mišljenje da su zakonodavci ostali bez opcija za podizanje rasta.
Prošlog meseca MMF je upozorio da je svetska ekonomija "izuzetno ranjiva", zbog čega su zatražene akcije Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20).
(Sputnik/Tanjug)
