Nagli pad cena nafte nedavno je doveo Rusiju na ivicu ekonomske propasti. Kremlj je upozorio na ozbiljnu krizu koja zemlju očekuje sledeće godine i najavio ulazak privrede u tehničku recesiju u prvom kvartalu.
Godina je loše počela za Rusiju, nakon što je ukrajinska kriza dostigla vrhunac, izazvavši bekstvo kapitala i teške ekonomske sankcije.Sada je pad cena nafte (za 45 odsto od juna) postao glavni uzrok ruskih problema.“Budući da nafta i gas čine 67 odsto ruskog izvoza i 50 odsto prihoda u saveznom budžetu, cene nafte pokreću ekonomski ciklus države”, kaže Džejkob Nejl iz finansijske korporacije “Morgan Stenli”.
Rusija je donedavno gubila oko 40 milijardi dolara godišnje zbog sankcija i čak 100 milijardi dolara zbog cena nafte, saopštio je ruski ministar finansija Anton Siluanov. Ruska rublja je takođe izgubila vrednost, što su kroz povećanje inflacije osetili mnogi ruski potrošači. Bogatiji Rusi su našli načine da zaobiđu kombinaciju pada vrednosti valute i rasta inflacije, koja će, prema procenama ruske centralne banke, do kraja godine dostići 10 odsto.
Dok je ukupna prodaja vozila u novembru opala za 1,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, potražnja za luksuznim automobilima je naglo porasla, govore podaci Evropske poslovne asocijacije (EBA). Prodaja automobila marke “porše” i “leksus” porasla je za 55, odnosno 63 odsto, jer ruska elita investiranje u vozila vidi kao način da sačuva svoje bogatstvo. Očekuje se da će sankcije ostati na snazi, a možda biti i pooštrene ukoliko se ne reši politička situacija u Ukrajini.
Kada se raspravljalo o uvođenju prvih sankcija, cena nafte iznosila je oko 110 dolara po barelu. Visoki troškovi električne energije ostavili su evropskim državama malo prostora za manevrisanje, budući da bi stroge sankcije Rusiji mogle da podstaknu Kremlj da obustavi isporuke. Poslednjih dana, međutim, cena nafte iznosi oko 60 dolara, a pad na 50 dolara doveo bi do još većeg pada vrednosti rublje. Prema takvom scenariju, inflacija bi porasla za šest do osam procentnih poena, procenjuje “Morgan Stenli”.
Prošle nedelje Ruska centralna banka povećala je kamatne stope za još jedan procentni poen - na 10,5 odsto - u nastojanju da ograniči odliv kapitala. Ipak, stiče se utisak da nema arsenal instrumenata kojim bi mogla da se izbori sa rastom inflacije i privrednim padom. Predsednik Putin je već obećao da će preduzeti “oštre” mere protiv dilera devizama, koje smatra odgovornim za pad vrednosti rublje. Istovremeno, on je najavio oprost poreza na repatrijaciju kapitala i zamrzavanje korporativne poreske stope u naredne četiri godine. Analitičari, međutim, ne očekuju da će ove mere imati posebnog efekta. Za neke je kontrola kapitala neizbežan sledeći korak u nastojanju da se zaustavi odliv, koji će, prema očekivanju Ruske centralne banke, ove godine dostići 128 milijardi dolara, a sledeće godine 120 milijardi dolara. Lars Kristensen iz Danske banke kaže:
“Čini se da je Centralna banka u ovom trenutku protiv ovakve kontrole, ali neki savetnici iz Kremlja poznati su kao zagovornici ovakvih drakonskih mera.” Kada se jednom uvedu, takve kontrole biće teško ukinuti - Island, primera radi, još nije ukinuo kontrole koje su uvedene tokom finansijske krize. Ukoliko Putin bude primoran na ovakav korak, biće to poslednji mogući izlaz.
