Zašto je Iranu bilo neophodno da u ovom trenutku organizuje takav sastanak? Skoro sve što se o tome zna potiče od iranskog ministra odbrane, generala Hoseina Dehkana, koga su intenzivno citirali iranski mediji. On je saopštio da je sastanak u Teheranu bio posvećen strateškom sagledavanju sukoba u Siriji, i izneo sledeće zaključke:
- glavni uzrok sirijskog sukoba je "ekspanzionistička i agresivna" politika SAD, Saudijske Arabije, Izraela i nekih drugih država regiona
- SAD i njeni regionalne saveznici su bili neiskreni u vezi svojih poziva za borbu protiv terorizma
- u toku je "opasna zavera", koja ima za cilj da destabilizuje region, podstakne separatizam i podrije nacionalni suverenitet Sirije 
- Iran je stalno tražio "sveopšti borbu" protiv terorizma i istrajaće u tom pristupu
- Iran je sazvao sastanak kako bi se razgovaralo o potrebi da se preduzme "odlučujuća, brza, sveobuhvatna i koordinisana akcija" protiv terorističkih grupa.
Sastanak u Teheranu održan je u senci glasina da se ruski i iranski pristup sirijskoj krizi ne poklapaju. U nekim iranskim medijima su se čak pojavili napisi i kritike da Rusija u posledenje vreme popušta u svojim vojnim operacijama u Siriji. S druge strane, Moskva je o sastanku otkrila vrlo malo,a rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da se razgovaralo o "prioritetnim merama za jačanje saradnje" protiv ekstremističkih grupa i "bezbednosnih inicijativa" u cilju sprečavanja da džihadističke grupe vode šire operacije.
Problematičan napad na Raku
Međutim, 13. juna, četiri dana nakon sastanka u Teheranu, ruska novinska agencija Sputnjik je objavila zanimljiv komentar o odnosu snaga u Siriji. Ona je istakla da su sirijske vladine snage preopterećene i da se ne može očekivati njihova neposredna vojna pobeda u Raki ili Alepu:
"Raka je veliki grad od 200.000 stanovnika što čini veoma teškim svaki pokušaj napada. Pored toga, ISIS militanti su ozbiljno ojačali svoje pozicije po gradu ... Drugi problem je nedostatak vojnih trupa i pomoćnih snaga. Efikasnost ruskih vazdušnih napada oko Rake je sada niža nego u aktivnoj fazi ruske kampanje, jer avioni sada lete do krajnjeg dometa. Nije verovatno da sirijska vojska može da preuzme kontrolu nad lokalnim vojnim aerodromom, a vazdušni napadi u stambenim područjima će biti nemogući. U ovoj situaciji, moguće je da bi napad na Raku trajao mesecima.
Slična procena se daje i o situaciji u Alepu, i navodi se da su najbolji jedinice sirijske vojske već angažovane na Raki, a da su komunikacione mreže i linije snabdevanja prema Alepu slabe. U komentaru se upozorava da ofanziva na Raku može imati dobar propagandni odjek, ali da zahteva puno vremena i velike snage, dok u postoji nekoliko drugih frontova "gde se situacija može pogoršati svakog trenutka."
Ruski komentar iznosi trezvenu procenu stanja, i razumljivo je da Moskva ne deli entuzijazam i veru Teherana i Damaska o opštoj pobedi. Rusko davanje prednosti prekidu vatre je razumljivo, dok sa druge strane Iran i Sirija su mišljenja da je prekid vatre samo pomogao opoziciji da nadoknadi i povrati izgubljene teritorije. Komentar generala Dehkana pokazuje da je Teheran oprezan u vezi odnosa koje Moskva održava sa SAD i Izraelom. Moskva, s druge strane, koristi razgovore sa SAD da pokrene jače mehanizme za kontrolu i sprovođenje prekida vatre.
Moskva takođe aktivno promoviše veze između komandanata vlade i opozicije, kako bi se smirio sukob na lokalnom nivou. Drugim rečima, Rusija se fokusirala na pregovore i trajnu obustavu neprijateljstava, dok paralelno podržava unutar-sirijski dijalog o budućem obliku sirijske države. 
Američka zamka?
Rusija takođe smatra da je korisno što su sad privremeno odustaleod zahteva da Asad mora da ode u korist značajnog i održivog smanjenja nasilja. Veliko je pitanje šta sad sledi. Iran i Sirija su izuzetno oprezni da SAD i njeni saveznici zaporavo imaju Plan B - a Rusija može upasti u američku zamku podele Sirije uz pomoć mirovnih snaga, koje bi bile sastavljene od zemalja prijateljski nastrojenih prema određenim stranama.
Neizbežan sledeći korak takvog razvoja stvari bi bio prenos lokalne vlasti na sirijske frakcije (vlast i opoziciju) u oblastima koje kontrolišu. Postoje znaci da se situacija kreće u tom pravcu, a nedavni dolazak britanskih i francuskih specijalnih snaga bi mogao biti pokazatelj takvog procesa decentralizacije.
Naravno, Teheran i Damask ovo vide kao de fakto podelu Sirije od strane spoljnih sila, i to neće prihvatiti. U njihovim očima, Moskva je dala prednost lakšem rešenju.
Naravno, iz ruske tačke gledišta, rad sa SAD omogućava otvaranje šireg dijaloga sa Vašingtonom radi smanjivanja napetosti u odnosima između dve zemlje. Ali, američki Stratfor, piše: "Bela kuća je otvorena za taktičku koordinaciju sa Moskvom tu i tamo, ali u Vašingtonu se ne osećaju posebno primoranim da daju značajne ustupke Rusiji (po drugim pitanjima osim same Rusije)." 
Ipak, izgleda da se Moskva nada da će američko-ruska koordinacija postati neizbežna u nekom trenutku. Sve u svemu, izgleda da su u Iranu osetili da je hitan trenutak da proglase na uzbunu i podsete da sva tri saveznika- Rusija, Iran i Sirija - nemaju drugi izbor nego da plivaju zajedno. Ostaje da se vidi da li Moskva čula zvono koje je prošlog četvrtka zazvonilo u Teheranu.
(Asia times - priredio M. Đorđević)
