Abu Omara nije bilo briga ni za nadolazeći Sudnji dan, ni za učenje o "pravom islamu", a ni pridruživanje pokretu koji će na gore promeniti svet nije ga previše zanimalo. 2013. godine njemu je trebao novac i oružje za borbu protiv režima Bašara al Asada. Iste godine je Abu Omar napustio redove Slobodne sirijske vojske i pridružio se Islamskoj državi.
Ono što nije očekivao je ludačka brutalnost džihadista kojom su podjednako častili žene i decu kao i zarobljene vojnike suprotnih strana. Nije očekivao ni bezgraničnu paranoju zbog infiltracije stranih agenata.
Upravo zbog te paranoje Abu Omar završio je u brutalnom zatvoru Islamske države zajedno s prijateljem iz detinjstva Abu Zuhairom pod optužbama da obojica špijuniraju za američku vojsku. Abu Omar tvrdi da su optužbe lažne, ali obojica su bila zatočena i svakodnevno mučeni.
Abu Omarovi problemi počeli su kada je učestvovao u napadima na pustinjski grad Palmiru.
"U Tadmuru, neki Marokanac ili Tunisanin je ubio bašarove vojnike u zgardi. Zatim je izveo žene i decu ubijenih vojnika i sve ih pogubio. Počeo sam da vičem na njega. Jako me potreslo to što sam video, čak ni režim ne bi uradio tako nešto", ispričao je Abu Omar.
"Islamska država ima špijune svugd i oni daju informacije svojim nadređenima i siguran sam da su saznali šta sam govorio o događajima u Tadmuru", uveren je Abu Omar.
Jedne noći došli su maskirani muškarci i rekli mu da ga prebacuju na front u Raku. Pitao ih je zašto dolaze usred noći, ali nisu mu odgovorili. Rekli su mu da isprazni oružje i skine jaknu sa streljivom. On se usprotivio tome, ali maskirani stranci su ga primirili govoreći da su oni naoružani i da ih niko neće napasti.
Pošto je seo u njihov automobil, stavili su mu lisice i odvezli ga u u tamnicu nekoliko metara ispod zemlje. Čoveka koga su ranije mučili ostavili su toj tamnici, naizgled kako bi prestrašili Abu Omara.
"Leđa su mu bila sva krvava. Vikao sam na čuvare da ne predstavljaju islam, da su ubice", priča Abu Omar.
Iste noći su ga odveli u drugu prostoriju kako bi mu prijetili mučenjem. Tada su mu samo rekli da će ga dočekati ista sudbina kao i neimenovanog muškarca koga je sreo u tamnici.
Sledećeg dana su ga odveli na ispitivanje. Vikali su da je on američki špijun i da postavlja čipove za navođenje napada iz vazduha. Takve optužbe dosta su česte na teritoriji Islamske države, a osobe optužene za postavljanje GPS lokatora za navođenje vazdušnih napada mogu biti ubijene na licu mesta.
Njegovog prijatelja Abu Zuhaira su takođe uhvatili i mučili nekoliko dana ranije. Doveli su ga u istu prostoriju i Abu Omar se priseća kako njegov najbolji prijatelj nije zvučao nimalo smisleno i da je bilo očigledno kako su ga pretukli.
Dvadeset dana su ga držali u zatvoru i samo mu pretili mučenjem. Dvadeset i prvog dana su ga počeli da ga tuku po dva sata svaki dan. Gore od svega bilo je mučenje Abu Zuhaira.
"Toliko su ga mučili da je govorio da će priznati sve što žele. Hteli su da prizna postavljanje GPS lokatora pa je rekao da će ih voditi gde ih je postavio. Naravno da Abu Zuhair nije imao pojma o čipovima, ali je svejedno pristao da vodi džihadiste samo kako bi ga barem na nekoli sati prestali tući", priča on.
Mesec dana posle hapšenja, dvojica prijatelja prebačena su u Raku u glavni zatvor Islamske države ispod gradskog stadiona. Prvo su tamo bili s drugim zatvorenicima, njih do pedeset u istoj prostoriji. Većina zatvorenika bili su pripadnici ID optuženi za pokušaje dezerterstva.
Posle nekog vremena Abu Omar je stavljen u posebnu ćeliju, ruku su mu vezali za plafon i bio je prisiljen da stoji tako šest dana. S jedne strane mu je komšija bio Rus, a s druge strane je bio jedan Jordanac.
S Jordancem, Katebom al Urdunijem, uspeo je da razgovara i čak se sprijatelji. Kateb je čak jedanaest dana bio vezan za plafon ćelije, noge su mu bile upaljene do pupka, celo telo bilo mu je naduto.
Ispitivanja su počela opet, a Abu Zuhair je bio u sve lošijem stanju. Pitali su ga je li priznao samo zato što su ga mučili. Kad je rekao da je to tačno, počeli su opet da ga tuku zato što je lagao.
Tri mjseca Abu Omar je proveo u zatvoru u Raki, ali pošto nisu našli dovoljno dokaza da ga osude, pustili su ga uz izvinjenje zbog neugodnosti. Nedugo posle toga, do njega je došao snimak Abu Zuhairovog ubistva. Tada je odlučio da je vreme za odlazak iz Islamske države.
Uspio je da prevede svoju ženu i dvoje dece u Tursku, ali je rekao da nikad više neće ratovati.
"Slobodna sirijska vojska me pitala želim li da ratujem s njima. Rekao sam im ne", završava svoju priču Abu Omar.
(Express.hr)
