Imanje Hacienda Napoles verovatno je mesto koje svaki dečak sanja. S jedne strane luksuzne vile nalazi se karting staza, s druge strane zoološki vrt sa egzotičnim životinjama, a tu je i prekrasni bazen s zagrejanom vodom...
Dečak koji se danas zove Sebastijan Marokin imao je sve to, ali njegovo odrastanje u rajskom mestu bilo daleko od idealnog. Jedini krivac za to je njegov otac - Pablo Eskobar - najmoćniji narko-bos svih vremena koji je celu jednu deceniju nemilosrdno likvidirao sve svoje protivnike, pa čak ministre i predsedničke kandidate...
Sebastijan Marokin, koji se tada zvao Huan Pablo Eskobar, imao je svo bogastvo sveta, ali nije nimalo uživao u njemu. Njegovi jedini prijatelji u to vrijeme bili su telohranitelji
"Imao sam 30 motora, a nisam ih mogao da izađem da ih provozam. To je ironično. Sad nemam sav taj luksuz, a osećam se kao milioner jer imam svoju slobodu", tvrdi Sebastijan kojem nije palo na pamet da pođe očevim stopama.
Danas je ugledni arhitekta i veliki borac protiv narko mafije. Nakon što je postao punoletan, prvo što je uradio je promena imena. Svoje novo ime pronašao je u telefonskom imeniku. Iako još dan danas prodaje majice s očevim likom, Sebastijan ne želi da ima nikakve veze sa čovekom koji je više od dve decenije terorisao dobar deo Kolumbije (drugi, manjio deo, smatrao ga je modernim Robinom Hudom). Na kraju se čak i sprijateljio sa decom čiji su roditeljim bili žrtve Eskobarovog terora.
Sebastain je objavio i knjigu pod nazivom "Pablo Eskobar: Moj otac" u kojima opisuje bizarne detalje raskalašenog života svog oca u kojem su se čak i plesačice na njegovim zabavama kući vraćale bogatije za nekoliko desetina hiljada dolara.. Takođe piše da je Pablo ponekad znao da digne i helikoptere ako bi se njegova deca zaželela obroka iz restorana brze hrane.
"Imao sam čudnu privilegiju da budem sin Pabla Eskobara. Svestan sam ko je i šta je bio, ali ako mislite da ću reći da je bio loš otac, onda se gadno varate. Bio je brižan tata. Rekao mi je da je probao sve droge ovog sveta osim heroina i da mi ne pada na pamet da i ja napravim isto. Prvo pravilo je bilo - nikad se ne drogiraj. Zapposlenima kod njega koji su pušili "travu" ispred mene znao je da preti ubistvom. Dan danas čuvam hiljadu njegovih pisama u kojem me savetuje da budem dobra osoba, da budem dobar učenik i da se klonim droge", rekao je Sebastijan u razgovoru za AFP.
Najgore razdoblje Sebastijanovog života je bilo dok ga je otac vukao sa sobom u vreme bežanja od vlasti.
"Svaka dva dana menjali smo sigurne kuće. Mislim da smo promenili 15 lokacija širom Medelina. Kad su nas premeštali stavljali su nam povez preko očiju da se slučajno ne bi "izlajali" u slučaju da nas uhvate... Pablo je čak u jednom trenutku kupio celu taksi kompaniju samo da bi mogao da kontroliše ko ulazi, a tko izlazi iz grada".
U celoj priči novac je bio najmanji problem.
"Lično sam prisustvovao kada je jednom zapalio dva miliona dolara samo kako bi nas zagrejao i skuvao večeru..."
U razgovoru za Independent Sebastijan je rekao da je u 11. godini video kako je jedan njegov apartman odleteo u vazduh nakon što je neko postavio auto bombu.
"Mama i ja smo ga molili da zaustavi nasilje, ali on nam je odgovorio da je došao do tačke s koje nema povratka.I dok ga je Vlada smatrala neprijateljm broj jedan, običan narod iz Medelina je obožavao Pabla. Sebastijan otkriva kako je Eskobar neprestano gradio fudbalska igrališta i škole samo kako siromašna deca ne bi zaglibila u paklu droge.
Životna avantura "Kralja kokaina" završila je 1993. godine kada su ga, navodno, ubili specijalci. Njegov sin sto posto je uveren da Pabla niko nije ubio, već da je počinio samoubistvo.
"On je isplanirao svoju smrt, tu nema nikakve dileme..."
Od očevog silnog bogatstva Sebastijan danas nema ništa. Odmah nakon smrti Eskobara, tada 17-godišnji mladić pobegao je u Argentinu.
"Bio sam potpuno zbunjen u to vreme. Mrzeo sam Kolumbiju, čak sam i pretio vlastima. Međutim, već desetak minuta posle zažalio sam zbog toga. Usput sam i shvatio da bi, nakon smrti oca, sledeći na redu za odstrel mogao biti - ja".
Ubrzo je mali Eskobar promenio ime, ali i ceo život. Počeo je da studira arhitekturu i drži govore protiv nasilja i droge. Na kraju je priznao da je njegov otac bio daleko od heroja.
Ponosan sam na sebe! Mogao sam postati Pablo Eskobar 2.0. Čak možda i opasnija verzija svog oca, imao sam stotinu šansi da nasledim kartel. Ali ja sam odlučio da studiram i da legalno uspem u životu...
(Jutarnji.hr)
