Porodica Hariri u mesto Rejhanli, u Turskoj stigla je pre duže od godinu, ali i dalje ne mogu da zaborave strahote koje su preživeli u Siriji.
Esmehan je rekla da je supruga izgubila u bombardovanju tržnice u Hami i da ne postoje reči kojima bi opisala bol.Prisetila se kako je tog dana njen suprug otišao na pijacu da donese namirnice, ali da se više nikada nije vratio.
Umesto toga stigla je vest da je poginuo.
Hariri je rekla da su krenuli da preuzmu telo, kada su pripadnici režimskih snaga tokom izvođenja napada na tom području, videli kuću gde su odlučili da se sakriju.
“Znali smo da smo u opasnosti. Saznali smo da je poprište sukoba u blizini naše kuće. Najednom je neki predmet bačen kroz prozor i prostoriju je obavio gust dim. Verovatno su bacili ručnu bombu”, rekla je Hariri.
U eksploziji nisu ranjeni ni ona ni troje dece.
“Potom su četiri vojnika režimskih snaga ušla u kuću. Decu sam sakrila u orman. Nisam želela da govorim zbog čega su me fizički mučili. Satima su me udarali, a vojnik je gasio cigarete na različitim delovima mog tela”, prisetila se ona stravičnog događaja.
Kako kaže potom su vojnici našli uplakanu i uplašenu decu.
“Hvala Bogu pa im nisu naudili. Kad su trebali da krenu iz kuće, rekli su da će me ubiti. Poslednje čega se sećam je da su me udarili oružjem. Onesvestila sam se. Valjda su mislili da sam mrtva pa su me tako ostavili”, dodala je Hariri.
Samohrana majka dva sina i ćerke uzrasta 10, 12 i 13 godina bila je svesna da je put u Tursku jedini način na koji mogu preživeti.
Deca u Rejhanliju nastavljaju školovanje prekinuto zbog situacije u Siriji.
(Anadolia)
