Ovo je deo njegove priče:
"Ljudima je u prirodi da izbegavaju mogućnost opasnosti sve dok ne da se suočie sa stvarnom pretnjom. Takva je pretnja pandemija gripa, koja može da obiđe svet za nekoliko sati - ne birajući žrtve.Jedino klimatske promene mogu imati sličan pogubni učinak na ljude.
Na uobičajni, sezonski, grip naš imunitet se vremenom privikao i njegov učinak na zdravlje najčešće nije toliko ozbiljan. Pandemija se, s druge strane, pojavljuje kada nastane potpuno novi virus naprimer kod životinja ili mutacijom uobičajnog soja virusa i vrlo se lako prenosi sa čoveka na čoveka zbog naših nepripremljenih imunitetskih sistema.
S obziro da se ne možemo osloniti na imunitet, moramo pronaći vakcinu za taj grip. Kroz glavu mi prolazi broj 24. Trebali bi da pronđemo vakcinu 24 nedelje brže nego što je to slučaj sada. Tako bi se mogla sprečiti smrt 20 miliona ljudi. Španski grip 1918. godine zarazio je između 20 odsto i 40 odsto stanovnika na svetu, umrlo je više od 50 miliona ljudi, a samo u Sjedinjenim Američkim Državama više od 675.000. Azijski grip je pokosio 2 miliona ljudi 1958. i 1959. godine, od toga 70.000 u SAD-u, a hongkonški milion ljudi 1968. godine, od toga 34.000 u SAD-u.
Danas puno brže dijagnostifikujemo bolesti i pronalazimo vakcine. Za prepoznavanje AIDS-a trebalo je nekoliko godina, dok je za prepoznavanje SARS-a trebalo nekoliko nedelja. Za pronalazak vakcine za ebolu 2015. godine trebalo je 12 godina, dok se vakcina za virus Zike već testira. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) 2006. godine mogli smo da napravimo 350 miliona vakcina za grip, ali sada bi u teoriji širom sveta mogli da proizvedemo i 5.4 milijarde vakcina.
Može li se zaista vakcina proizvesti i razdeliti za 6 nedelja umesto za 30? Trenutno se razvijaju na prilično zastareli način, inkubacijom kokošjih jaja, što je presporo za lečenje pandemije gripa. Ali radi se na pronalaženju novih načina pronalaženja. Mogla bi se proizvesti DNK vakcina, koja nastaje kada se replikuje DNK novog virusa i ubrizga u ljudsko telo, koje zatim stvara antitela.
Osim načina traženja vakcine, proces nastanka mogao bi da se ubrza i jačim nadzorom pacijenata u bolnicama. Osoblje bi trebalo da bude uvežbano da odmah javi kada primeti pacijenta sa simptomima koji odudaraju od norme.
Nakon toga treba brzo identifikovati i složiti genetski materijal i javiti istraživačima širom sveta da počnu sa razvojem vakcine, kojih bi trebalo napraviti na milione. Kako bi se to ostvarilo, potrebna je saradnja među svim vladama kao i javnim i privatnim sektorima, bez obzira na međusobne odnose.Naravno, potreban je i novac za finansiranje čitavog procesa.A potrebno je i shvatiti da su pandemije itekako moguće, samo što sa dobrom pripremom ne moraju da poprime razmere pandemija iz prošlosti", zaključuje Gupta.
(Index.hr)
