Nakon njegove pobede na izborima 8. novembra svet se pita šta može očekivati od Trampovog mandata i hoće li njegovi predlozi biti i sprovedeni.
Ovlašćenja predsednika
Zahvaljujući sistemu koji predviđa Ustav SAD, realizacija Trampovih predloga umnogome zavisi od podrške Kongresa.
Tramp će trebati podršku zakonodavnih i sudskih tela kako bi implementirao obećanja data tokom kampanje – bilo da je reč o smanjivanju poreza poslovnim ljudima ili promeni Obaminih reformi zdravstvenog sistema.
Stručnjaci, međutim, kažu da bi Tramp mogao da sprovede mnoge od svojih planova jednostavno izdavanjem izvršnih naređenja.
Ustvari, prelazni tim koji je Tramp imao mesecima identifikovo je oko 25 izvršnih naređenja koja bi on mogao potpisati odmah nakon preuzimanja dužnosti 20. januara.
Što se tiče spoljne politike, "predsednikove moći su teoretski ogromne", rekla je Dejna Alen, spoljnopolitički ekspert SAD na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu (IISS).
"Predsednik je u poziciji da uradi mnogo u smislu da, na primer, donese odluke o rasporedu trupa i o tome da li da preduzme vojnu akciju. Nisam sigurna da je moguće imati veliku kontrolu nad njim", navodi Alen.
Rusija i NATO
Tramp je iskazivao poštovanje prema Putinu nazivajući ga boljim vođom od Obame. U martu je NATO okarakterisao kao "zastareo" rekavši da bi uskratio američku podršku članovima Alijanse osim ako ne povećaju vojnu potrošnju i "ispune svoje obaveze" prema Sjedinjenim Američkim Državama.
Hening Rika, šef programa SAD - transatlantskih odnosa u nemačkom Savetu za inostrane odnose, kaže da ako Sjedinjene Američke Države tokom Trampovog presedavanja budu "više naginjale ka ruskoj strani", to može imati "direktne i vrlo opasne posledice po evropsku bezbednost".
"Jedan od najvažnijih osnova američkog statusa supersile je obećanje da će da zaštite svoje saveznike", rekao je Rika, dodajući da će Rusija verovatno da iskoristi svaku prazninu u zapadnom sistemu odbrane.
Moskva će verovatno da "učini sve što može da oslabi" NATO i Evropsku uniju u cilju "da osvoji veći uticaj, posebno u... centralnoj Aziji i istočnoj Evropi", rekao je on.
"Ako bi predsednik SAD taj posao uradio umesto Rusije, Putin bi bio jako srećan zbog toga", dodao je.
Iranski nuklearni program
Tramp će imati ovlašćenje da ispuni svoje obećanje da će pokušati da pregovara oko dogovora postignutog 2015. kojim je Iran spreman da u zamenu za smanjenje sankcija, suzbija svoj nuklearni program.
Rika, međutim, smatra da će to biti "veoma teško, zato što to znači dovođenje i drugih partnera za pregovarački sto, a među njima su Rusija i EU".
Takav pokušaj da bi verovatno rezultirao propadanjem dogovora i otežavanjem napora da se Teheran spreči u nuklearnom naoružavanju.
Nuklearno naoružanje
Tramp je odbio da isključi mogućnost upotrebe nuklearnog oružja protiv militanata takozvane Islamske države i predložio da bi Južna Koreja i Japan trebalo da počnu da rade na razvoju svog nuklearnog naoružanja.
Rika i Alen smatraju da Trampova retorika prilikom kampanje može dovesti do smanjenja napora protiv širenja nuklearnog naoružanja širom sveta.
Zemlje bi "zaista mogle da razmotre svoju bezbednosnu poziciju i procene da li im je nuklearno oružje potrebno", rekla je Alen.
Životna sredina
Tramp je rekao da su "koncept globalnog zagrevanja stvorili Kinezi kako bi proizvodnja SAD-a postala nekonkurentna".
Kao predsednik, imaće ovlašćenja da sprovede svoje obećanje, odnosno, da se povuče iz sporazuma u Parizu koji ograničava emisiju gasova staklene bašte povezane sa globalnim klimatskim promenama.
Tramp, čiju su politiku prema energiji i životnoj sredini republikanci snažno podržali takođe je obećao da će smanjiti federalne pravne propise prema životnoj sredini.
Preko izvršnih naređenja, on bi potencijalno mogao ponovo da pokrene naftna istraživanja u zaštićenim područjima Aljaske i Ledenog okeana, i dozvoli rad na naftovodu od Kanade koji je Barak Obama suspendovao.
Imigracija
Tramp je obećao da će da okupi i deportuje svih 11,3 miliona neregistrovanih imigranata u Sjedinjenim Američkim Državama u roku od dve godine, i obećao je da će stvoriti "radnu grupu za deportaciju" kako bi sproveo taj plan.
Sredstva za takav program bi trebalo da odobri Kongres, a neki republikanci su se protivili ideji, koja je nepopularna među latino biračima i pojedinim konzervativcima.
Analize Američkog akcionog foruma pokazuju da bi se uklanjanjem svih ilegalnih imigranata iz Sjedinjenih Američkih Država smanjio realni bruto domaći proizvod zemlje za 1,6 triliona dolara i da bi to u roku od dve godine rezultiralo "iznenadnom i dubokom recesijom".
Takođe, postoji nepoverenje u vezi Trampovog plana da se izgradi zid duž južne granice SAD-a i da će primorati Meksiko da plati troškove tog poduhvata.
Iz Meksika su poručili da neće plaćati projekat, koji bi, kako je procenio Washington post, koštao najmanje 25 milijardi dolara.
Tramp je sugerisao da bi mogao oduzeti doznake neregistrovanim meksičkim imigranatima na osnovu američkog Patriotskog zakona, ali pravni stručnjaci dovode u pitanje da li je zakon donesen da bi se sprečilo finansiranje terorista mogao da se koristi u tu srvhu.
Tramp bi, takođe, mogao izdavati naređenja da sprovede svoj kontroverzni predlog o privremenoj zabrani muslimanima da uđu u zemlju, kao i o suspendovanju programa izbeglica.
Oba poteza bi verovatno dospela na sud, ali bi isto tako bilo potrebno puno vremena da se žalbe reše.
Poreske olakšice
Tramp je predložio ekonomski plan zasnovan na ideji da bi smanjenje poslovnih poreza na 15 odsto sa sadašnjih maksimalnih 35 procenata otvorilo nova radna mesta i podstaklo ekonomski rast jer bi preduzeća bila motivisana da investiraju.
Procena je da će Trampove predložene poreske olakšice do 2026. godine podići opštidug SAD na 28.4 triliona dolara.
Trgovinski sporazumi
Drugi deo Trampovog ekonomskog plana zasniva se na njegovom stavu da preduzeća iz SAD trpe zbog niza trgovinskih sporazuma koji su "katastrofalni" i koje bi trebalo promeniti.
Kao predsednik, Tramp će imati zakonsko ovlašćenje da povuče trgovinski sporazum iz Transpacifičkog partnerstva, kao i Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini. On takođe može narediti trgovinske procese protiv zemalja poput Kine, što je pretio da će uraditi, i da nameće tarife na posebne kategorije uvoza.
Tramp je pretio i da će povući SAD iz Svetske trgovinske organizacije, a imaće pravni autoritet da to i uradi.Kako procenjuje Mark Zandi, glavni ekonomista u Moodi Analytics, Trampovi predlozi bi "značajno" oslabili ekonomiju SAD, smanjili prekograničnu trgovinu, kao i imigraciju, i direktne strane investicije.
(RSE)
