Francuski pisac Tjeri Mesan, poznati teoretičar zavera - prvi koji je nakon 11. septembra odgovornost za zlodelo u Njujorku pripisao američkom vojno industrijskom kompleksu, nedavno je objavio članak čija vizija zastrašuje.
Prema Mesanu, svet će uskoro ugledati rezultate tajnog dogovora Baraka Obame i Vladimira Putina, prema kojem bi trebalo doći do podele Saudijske Arabije na tri dela. Tvrdi da će Obama i Putin “rasparcelisati” Saudijsku Arabiju kao picu, pocepati potom i Tursku, te stvoriti državu Kurdistan, prvi put u istoriji. Geopolitička logika ove priče je dosta komplikovana.
Turska i Saudijska Arabija su, naime, glavni američki saveznici u regionu. Turska drži veliku NATO bazu Injirlick, koja služi kao polazna tačka mnogih intervencija u tom prostoru. Saudijska Arabija je, pak, saveznik u energetskim ratovima - velika proizvodnja saudijske nafte ruši cenu tog energenta, a to je glavno ekonomsko oružje u borbi protiv Rusije.
Ali Saudijska Arabija je rodno mesto selafizma, vehabističkog islama, kojim se nadahnuje najveći deo bombaša samoubica, terorista koji se raznose nadajući se sudbini šehida, mučenika koji, zbog žrtve u džihadu, putuju pravo u džehenem, raj u kome ih čega sedamdesetak devica i niz drugih zadovoljstava.
Turska je, pak, u poslednje vreme počela da guši nasleđe kemalizma, sekularne države koju je pre jednog veka začeo Kemal Paša Ataturk, s kojim je zemlja doživela vrtoglav uspon. Povratak islamizmu Tursku bi vratio u srednji vek, ali bi je učinio i nepouzdanim saveznikom Amerike, koja se počela okretati pouzdanijem partneru - turskim arhineprijateljima Kurdima...
Činjenica - tvrdi Mesan - da su Kurdi, uz pomoć avijacije SAD, iz izuzetno važnog grada Sindžara upravo izbacili snage Islamske države, najrečitije govori da podela Turske nije nikakvo naklapanje. Sirijski Kurdi do pre dva meseca bili su na strani sirijske vojske, ali su naglo promenili orijentaciju i postali saveznici SAD.
To takođe upućuje na to da se nešto krupno sprema. Mesan tvrdi da Saudijska Arabija “sedi” na buretu baruta. Saudijcima i inače ide loše.
Amerika ih je nagovorila da dramatično snize cenu nafte, no, kolateralne žrtve tog proračuna su sami Saudijci, čiji je proračun pao za desetine milijardi dolara.
Voja intervencija u Jemenu opasno je “zaglavila” (zapadni svet na tu akciju nije obratio nikakvu pažnju praveći se lud, kao i na sve loše vesti iz Saudijske Arabije).
Vladajuća dinastija, čiji se senior nedavno preselio na ahiret, sad je rascepkana na mnoštvo prinčeva koji se bore za uticaj, ne dajući mnogo nade u obnovu jedinstva kao u vreme patrijarha. Ovaj teoretičar tvrdi da unutar saudijske vladajuće elite postoje ogromni problemi.
Sasvim konkretno, da u toj zemlji postoje tri klana: klan kralja Salmana, klan preminulog kralja Abdale i klan princa Bondara. On je uveren da će doći do podele nasledstva između ta tri klana i do podele države. Vojske snage Saudijske Arabije u malom Jemenu trpe velike poraze, njihovu koaliciju napustio je Egipat pa za njih ratuju samo plaćenici, a to nije dobar znak.
Slušajući izveštaje o varvarizmu saudijskog režima - u toj zemlji za bocu piva dobijete sto udaraca štapom, žene “slabijeg morala” se javno kamenuju, a o izborima se ne sme ni govoriti - čovek poželi kraj tog poretka, no danas jasno znamo da su i manja rasula (Libija, Irak i Sirija) dovela do posledica koje ceo svet ne može sanirati, pa kako bi onda s veseljem mogli gledati na raspad Turske i Saudijske Arabije?
U odlučivanju između izvesne stabilnosti i neizvesne liberalnodemokratske budućnosti, na Bliskom istoku nikad se nije pametno kladiti na ovo drugo. Kako bi danas izgledao svet da se Oland, Buš, Sarkozi i Obama nisu odlučili na “zahvate” u regionu?
Ti zahvati, povrh svega, nikad nisu imali za cilj promociju liberalne demokratije, jer bi onda prva žrtva udara bila Saudijska Arabija, a nakon nje Turska. Libija je srušena zbog socijalne i sekularne naravi režima, suverenosti, zamisli o izlasku iz dolarskog sistema plaćanja, velikih potraživanja od zapada...
Nakon Gadafijevog ubistva, u zapadnim bankama ostale su milijarde i milijarde libijskih dolara - gde je sad taj novac?
Sirija pak nije predstavljala problem zbog despotske naravi mladog Asada, nego zato što se našla na putu kojim bi katarski i saudijski gas išao u Evropu, istiskujući Ruse, omogućujući Americi potpunu kontrolu nad starim kontinentom i njegovim bogatstvom.
O bliskoistočnom haosu razvijaju se iz dana i dan i nove teorije zavere. Ruski geopolitičar Dugin tvrdi da Amerikanci u regiji podržavaju dva posve suprotna procesa - jedan koji širi vehabizam i drugi koji se protiv njega bori.
Koji je cilj? Nema cilja - cilj je sam haos. Neki teoretičari tvrde pak da su i velike seobe naroda smišljene i vođene iz jednog centra. Ideja je razoriti svaki kostur države na tom prostoru, a onda, bez ljudi i država koje bi se suprotstavljale, crpiti njihovu naftu.
Kako god bilo, svet u kojem živimo više nikad neće biti stabilan. Terorizam je naše sutra. A raspad Saudijske Arabije svet bi odveo u pakao.
(Express.hr)
