Reč je o prvoj knjizi na svetu koja je ikada napisana o "Crnoj stijeni" iz Nujorka. Ime Blackrock je poznato često samo pažljivim čitaocima privrednih rubrika. I nemačka dopisnica iz SAD-a Hajke Buhter, specijalizovana za privredu, na njega je počela češće nailaziti tek tokom svojih istraživanja u poslednjih nekoliko godina.
"Neki bankari su pričali o njemu. Ili bi se, kada se govorilo o proveri portfelja središnjih banaka, spominjalo ime Larryja Finka", seća se novinarka koja već više od 10 godina izvještava s Wall Streeta.
"Odjednom se to ime počelo svuda pojavljivati"
"To mi ime pre finansijske krize uopšte nije bilo poznato, a nakon nje se svugde moglo čuti. Svugde!", priča ona. Prilikom razgovora s jednim informantom ovaj je zamolio da govori tiho s objašnjenjem da vjeruje kako je u kuhinji neko iz Blackrocka ko bi im mogao "pljunuti u supu".
Ona u svojoj knjizi Blackrock naziva "najmoćnijim koncernom koji niko ne poznaje". Blackrock u svojim fondovima upravlja vrednošću od 4,7 biliona dolara. Preko platformi ovoga koncerna za analize i trgovanje se okrene više od 14 biliona dolara.Uticaj Blackrocka je čak i veći nego vrijednost tih investicija i vrijednosti.
"Blackrock savetuje centralne banke pa i ministre finansija, baš kao i velike ulagače i državne fondove. Isto tako i penzionerske fondove u SAD-u, osiguranja i zadužbne", objašnjava Buchter. A preko obveznica i deonica finansiraju i preduzeća. "Zapravo nema ničega na tržištu finansija u čemu Blackrock na neki način nema svoje prste," dodaje Buchter.
Iz jednog neupadljivog nebodera na Manhattanu šef Blackrocka Lary Fink i njegovi ljudi pletu mrežu oko sveta. Ta finansijska institucija je tako na primer i veliki deoničar u vodećim američkim bankama baš kao što drži veliki udeo deonica i u naftnim koncernima i industriji oružja. Fondovi Blackrocka su, ukupno gledano, i najveći vlasnici preduzeća koji čine nemački indeks Dax.
To samo po sebi nije opasno, ukazuje Buchter, ali predstavlja veliki potencijal moći: "U današnje vreme si već moćan kad držiš četiri, pet ili šest posto deonica nekog poduzeća. Možeš nazvati i šef će lično trčati na telefon. A to možeš i očekivati."
Kada se u Nemačkoj automobili kotrljaju sa pokretne trake ili rudari u Južnoj Americi vade rudu, fondovi Blackrocka ostvaruju dobit, a time i njegovi klijenti. Baš kao i kad američki naučnici razvijaju nove lekove ili se u Africi iz rudnika vadi zlato. Hajke Buhter kaže kako niko ne može tačno reći gde se tu može pojaviti problem, jer s obzirom na to da je Blackrock svugde upleten, uvek postoji mogućnost da se na nekom mestu pojavi sukob interesa.
Tako na primer neka firma može imati vrednosne papire koje je izdao Blackrock dok su istovremeno njene dionice u vlasništvu Blackrocka. "A ko će se usuditi zameriti jednom od najvećih i najuticajnijih velikih deoničara koji je pritom još i tvoj poverilac", kaže Hajke Buhter.
Sve je počelo u kasnim 1980-im kao "dodatni" poslić jednog private equity društva. Tada je Lary Fink - koji je prije toga kao mešetar investicione banke First Boston zbog krivih prognoza razvoja kamata i gubitka od 100 miliona dolara bio uništio svoju reputaciju - angažovan za posao s vrijednosnim papirima i obveznicama.
Buchter o Finku piše u svojoj knjizi sljedeće: "Najuticajniji čovek modernog sveta financija izgleda na prvi pogled kao njegov vlastiti računovođa". Laryu Finku je, prema njenom mišljenju, uspelo nešto što nije nikom drugom u vremenu u kojem živimo: "On je izgradio vlastito carstvo na Wall Streetu. I to u manje od tri decenije." A za to je potreban prilično jak ego i neverojatno puno ambicije, zaključuje novinarka.
Zanimljivo je da je upravo finansijska kriza inicirana bankrotom investicione banke Lehman Brothers bila katalizator uspeha poslova Blackrocka. On je bio poznat po svojoj ekspertizi u raščlanjivanju i "razvezivanju" portfelja hipotekarnih papira kako bi se šteta barem ograničila. Od malog upravitelja imovinom postali su tako "spasioci" i "ghostbustersi" Wall Streeta, piše Buhter u svojoj knjizi. Uslijedili su telefonski pozivi iz FED-a, američke centralne banke. Tadašnji ministar financija Tim Geithner je šefa Blackrocka oslovljavao imenom.
"Bilo bi dobro sve to malo podrobnije pogledati", mišljenja je Buhter. Ona, doduše, smatra da u regulisanju tržišta do sada nije nedostajalo dobre volje, ali problem je u kompleksnosti situacije i činjenici da Blackrock svugde ima svoje prste. "Svako područje ponaosob nije problem", kaže novinarka, ali dodaje da kada se svi zajedno zbroje, onda odjednom imamo sliku koja nameće pitanje: koju smo neman zapravo ovde stvorili?
Hajke Buhter je malo bolje pogledala i ispisala 280 stranica o koncernu. Na njima je nastao mozaik informacija široke palete - od suvlasništva Blackrocka nad nemačkim preduzećima pa sve do savetovanja u spasavanju Grčke. Pritom njen cilj, kaže, nije bio upirati prstom i optuživati nego prosvjetljivati i skrenuti pozornost javnosti na ovoga finansijskog diva koji je u neku ruku i proizvod načina na koji funkcioniše finansijski svet.
"Ljudi bi uvek da je i u tom sektoru kao i svugde drugde - da se tačno zna ko je ko, i kako sve funkcioniše", rezimira Buhter. Ali to nije tako i to ljude uvijek jako ljuti.
Ona je tokom svojih istraživanja došla do zaključka da se "finansijski sistem stalno menja i da je stalno u pokretu. I da se ne može uvek jasno prepoznati ko ima koju ulogu."
