Transatlantsko partnerstvo Sjedinjenih Država i Evrope bilo je osnova američke globalne strategije duže od pola veka. Ono se sada nalazi u velikoj opasnosti. Tokom svoje predizborne kampanje, predsednik Tramp je u više navrata govorio o zastarelosti NATO saveza, optužujući američke saveznike da "ne plaćaju svoj deo troška", dodajući da "SAD moraju da prepuste odbranu tih zemalja njima samima", piše Newsweek.rs.Ovakve izjave su, bez iznenađenja, izazvale pometnju u Evropi, a ponašanje američkog predsednika od stupanja na dužnost samo je produbilo evropske strahove. Kako i ne bi, kada predsednik njihovog najvećeg saveznika živi u paralelnoj stvarnosti koju obeležavaju Brajtbart, Foks, i konspirološki krugovi koje mu servira Stiv Benon?
Sekretar za odbranu Džejms Metis i potpredsednik Majk Pens su tokom protekle nedelje uveravali svoje evropske saveznike da sve ostaje po starom, ali njihovi napori su tek delimično urodili plodom. Pens je čak izjavio da je američka posvećenost savezu "nepokolebljiva". Ipak, njihove poruke nisu bile sasvim jednostrane. Metis je upozorio svoje NATO kolege da će SAD smanjiti stepen podrške savezu u Evropi ukoliko tamošnje države svoja izdavanja za odbranu ne podignu na propisani nivo od 2% BDP-a. Zabrinutost zbog stepena evropske potrošnje na odbranu je razumljiva, ali uglavnom mimo poente. Zašto? Zato što korenski problem ne leži u neadekvatnom finansijskom kapacitetu, pa ni u nedostatku resursa za mobilizaciju. Jedina jasna pretnja s kojom je Evropa danas suočena jeste ponovo probuđena Rusija, iako njen stepen nije ni približno onoliki kolikim ga doživljavaju paničari. Čak i bez SAD-a i Kanade, evropske članice NATO saveza imaju skoro četvorostruko brojnije stanovništvo od Rusije, a njihov združeni BDP je čak 12 puta veći od ruskog. Naposletku, čak i uz smanjen nivo vojne potrošnje evropski saveznici za vojsku izdvajaju četiri puta više sredstava nego što to čini Rusija. Problem, prema tome, ne leži u količini novca koji Evropa izdvaja za odbranu, već u efikasnosti potrošnje tih sredstava i međusobne koordinacije različitih evropskih država. Uprkos dugoročnim naporima, ideja o "zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici" ostaje neostvarena. To i ne čudi, obzirom da je Evropa još uvek zbir nezavisnih nacionalnih država a ne u potpunosti integrisana zajednica. Taj problem ne može biti rešen isključivo dodatnim ulaganjima. 
Čak i kada bi sve članice NATO saveza svoja odbrambene troškove podigle na propisanih 2% BDP-a, to ne bi u mnogome izmenilo situaciju. Fokusiranje na nivo potrošnje bez dubljeg ulaženja u njenu svrhu i primenu predstavlja banalnu zamenu teza. S druge strane, američki pritisak na evropske saveznike praćen pretnjama o smanjivanju uloge Sjedinjenih Država u NATO paktu predstavlja svojevrsnu kontradikciju. Ukoliko Evropa ne pokrije troškove saveza u adekvatnoj meri, oni će prosto biti prebačeni na teret Sjedinjenih Država. Sve što evropske članice NATO-a treba da rade jeste da izdvajaju onoliko sredstava za odbranu koliko je neophodno da se namiri Ujka Sem, koji će u svakom slučaju ostati glavni vojni pokrovitelj zapadne alijanse. Prema tome, povećavanje evropskih izdvajanja za odbranu ima smisla samo ukoliko dođe do smanjivanja američkog udela i preusmeravanja pažnje SAD-a na Aziju. Imajući u vidu veliki disbalans između snage evropskih saveznica i snage njihovih suparnika, ova formula biće lako primenjiva. Umesto stalnih pretnji i nadgornjavanja, SAD treba da sa svojim evropskim saveznicima razrade trajan i održiv plan dugoročnog smanjivanja američkog udela u bezbednosnoj politici starog kontinenta.
Konačno, stalno kukanje oko bremena troškova odvlači pažnju od mnogo bitnijih pitanja vezanih za Severnoatlantski savez. Prvo među njima jeste pitanje samog strateškog razloga za njegovo postojanje. Koliko god mi bilo teško da to priznam, Tramp je bio u pravu kada je rekao da je NATO zastareo, barem u formi u kojoj trenutno postoji, jer je stvoren zbog problema kojeg više nema (pretnja Sovjetskog Saveza). Još je teže opravdati američko prisustvo u Evropi, kojoj ne preti nikakav strani hegemon, a misije koje je NATO izvodio van teritorije starog kontinenta (poput onih u Avganistanu i Libiji) pokazale su se prilično neuspešnim. Jedan implicitni razlog za postojanje NATO pakta, umirivanje Nemačke, takođe više nije na tapetu. S opadajućim brojem stanovnika i jednom od najstarijih populacija na svetu, Nemačka se ne može nametnuti kao bilo kakav hegemon. Drugo pitanje se tiče razjedinjenosti same Evrope, u svetlu ekonomske krize iz 2008. godine, krize evrozone i Bregzita. Centrifugalne sile koje su na delu stvaranje zajedničke bezbednosne politike čine skoro nemogućom misijom, čak i kada bi članice unije pojedinačno povećale svoje vojne budžete. Stvaranje panevropske bezbednosne politike čini se još težim dok god senka Ujka Sema bude zaštitnički ležala nad kontinentom.
Ubacite u jednačinu i razne desničarske populiste koji su ili na vlasti, ili u dobroj prilici da je prigrabe (kao što je slučaj u Mađarskoj, Poljskoj i Turskoj (odnosno Francuskoj i Holandiji). Mnogi među njima su otvoreno neprijateljski raspoloženi prema ideji evropskog jedinstva, a taj problem je dodatno produbio Tramp svojom podrškom Bregzitu i desničarskim ksenofobima poput Marin le Pen. Vašington treba da se kloni ovakvog pristupa. Ukoliko od Evrope očekujete da preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost, poslednja stvar koju treba da radite jeste da potkopavate sve delikatniji i fragilniji politički poredak na kontinentu. Evropa koju bi vodili političari poput Le Penove i Gerta Vildersa nije kontinent koji bi bio bezbedan i dovoljno stabilan da dozvoli Sjedinjenim Državama da svoje snage usmere na neko drugo mesto. Ukoliko Tramp zaista želi da SAD liši odgovornosti za zaštitu Evrope, podrška lokalnim ksenofobima i saradnja s Vladimirom Putinom nije adekvatan pravac. Ali, od njega i nismo očekivali jasno, koherentno, strateško promišljanje, zar ne?
Pogledajte još na portalu Newsweek.rs:SVETO MESTO "DINASTIJE" KIM: Da li je mit o jednoj planini bio inspiracija za ubistvo Kim Džong Nama (FOTO)SRBIJA TREĆA NAJZADUŽENIJA ZEMLJA REGIONA: Evo kako stoje ostaliNEWSWEEK OTKRIVA Šta donosi "srpski Davos": Đavo je u detaljima!KRAJ "KALIFATA", NE I ISLAMSKE DRŽAVE: Koliko je Zapad odgovoran za popularnost džihadistaPRIPREME U TOKU: Južna Koreja pokrenula proces za postavljanje američkog raketnog štita THAAD
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Kurir TV) SILA 2. epizoda - Poređenje ruskog S 300 i kineske kopije HQ-9
