Izveštajem je utvrđeno da se Britanija 2003. godine pridružila invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene sve druge opcije. "Zaključili smo da je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se priključi invaziji na Irak pre nego što su iscrpljene opcije za mirno razrešenje. Vojna akcija tada nije bila poslednja opcija", istakao je lord Čilkot.
"Možda je vojna akcija bila neophodna u nekom trenutku, ali ne i u martu 2003. godine", istaknuto je.
"Vojna akcija u Iraku bila je preuranjen potez, i izvedena je pre nego što su se iscrpele mogućnosti za mirno rešenje sukoba. Postojanje oružja za masovno uništenje u Iraku predstavljeno je za sigurnošću koja nikada nije opravdana ni dokazana", naveo je lord Čilkot.
On je istakao da su obaveštajne službe opravdale vojnu akciju sa sigurnošću koja nije bila opravdana. "SAD i Britanija su bile te koje su zaobišle autoritet Saveta bezbednosti UN jer su progurale vojnu akciju iako nisu bile iscrpljene sve druge opcije", rekao je. Na meti kritika su takođe obaveštajne agencije koje su dostavljale netačne podatke i vojni komandanti koji se nisu suprotstavili Toniju Bleru.
"Čilkotov izveštaj" (može se pogledati ovde) dobio je naziv po glavnom istražitelju lordu Džonu Čilkotu, a ima dva i po miliona reči, četiri puta više od književnog klasika "Rat i mir", primera radi.
Glavni cilj izveštaja bio je da se utvrdi odgovornost Velike Britanije i njenog bivšeg premijera Tonija Blera za izazivanje rata u Iraku i invaziju na tu zemlju u kojima je život izgubilo nekoliko stotina hiljada civila, dok je više od dva miliona prisilno raseljeno iz svojih domova.
Ukoliko se dokaže da je Toni Bler odgovoran za jedan od najvećih zločina 21. veka, bivšeg premijera očekuje suđenje i veoma moguće doživotna zatvorska kazna, ističu britanski mediji.
U Londonu su pre objavljivanja izveštaja počeli da se okupljaju demonstranti koji zahtevaju da Toni Bler odgovara za politiku koju je vodio tokom svog mandata.
Inače, tokom istrage saslušano je 129 svedoka među kojima i Toni Bler i njegov naslednik Gordon Braun.
Bler, predsednik britanske vlade između 1997. i 2007. optužen je da je prevario narod tvrdeći da Irak ima oružje za masovno uništenje, što nikad nije bilo dokazano. U tom ratu učestvovalo je oko 45.000 britanskih vojnika između 2003. i 2009, a 179 je poginulo. U ratu je poginulo i gotovo 4.500 Amerikanaca i 100.000 Iračana.
"Jasno smo rekli na početku istrage da ako naiđemo na odluke ili ponašanje koji zaslužuju kritiku da se nećemo ustručavati da je uputimo. I zaista, bilo je više slučajeva oko kojih ćemo sigurno to i uraditi", rekao je sinoć Čilkot u izjavi pre objavljivanja izveštaja, mada cilj njegove komisije nije da kaže da li je intervencija u Iraku bila legalna.
Blerova vlada optužena je da je preuveličavala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje je imao Sadam Husein da bi dobila podršku za invaziju Iraka, koju je predvodila američka vojska. Bler koji nije želeo da komentariše izveštaj pre objavljivanja uvek je govorio da njegova vlada nije izmišljala ili iskrivljavala podatke.
Jedan izveštaj o ratu objavljen 2004. zaključio je da je Toni Bler pred parlamentom uveličao pretnju koju predstavlja irački predsednik Sadam Husein, ali je juče autor tog izveštaja Robin Batler rekao da je bivši premijer zaista tada verovao u ono što je govorio.
Izveštaj bi mogao da se bavi i neodgovarajućom opremom britanskih vojnika. Posebno se dovodi u pitanje upotreba vozila "land rover" koji su, po oceni nekih, bili suviše slabi da zaštite od eksplozivnih naprava. Vojnici su ih nazivali kovčezima na točkovima.
Irak je zapao u etničke sukobe kada je bio svrgnut Sadam Husein i rasformiran njegov vojni aparat, što je izazvalo haos u zemlji i doprinelo rastu grupe Islamska država, navod agencija AP. Visoki političari, diplomate i obaveštajni i vojni zvaničnici spremni su da dobiju kritike oko invazije Iraka i njenih posledica. Čilkotov izveštaj je više puta odlagan, delimično zbog svadja oko uključivanja poverljivog materijala, uključujući razgovore između Blera i američkog predsednika Džordža Buša.
Očekuje se da će u izveštaju biti objavljena neka Blerova predratna pisma američkom predsedniku. Antiratni aktivisti i neki rodjaci poginulih britanskih vojnika nadaju se da će izveštaj ustanoviti da je ulazak u rat bio ilegalan i otvoriti put za suđenje Bleru za ratni zločin.
Međutim, Čilkot je ranije rekao da njegova komisija nije sud, a Međunarodni krivični sud je saopštio da odluka Velike Britanije o ulasku u rat ne spada pod njegovu jurisdikciju.
