Na rezultatima ovakvog sistema zavide im mnoge zapadne zemlje jer su donošenjem zakona otklonili problem crnog tržišta.
Šum uređaja za dijalizu trebalo je biti zvuk koji će Zahru pratiti ceo život, ali zakon donesen u Iranu to je promenio pa tako liste čekanja za transplantaciju bubrega ne postoje.
"Bilo bi mi jako teško zamisliti život bez mogućnosti donacije bubrega. Teško je zamisliti da moram živeti s bolešću do kraja života", rekla je Zahra Hajikarimi, pacijentkinja iz Irana.
Gotovo 20 godina u toj zemlji ne postoji trgovina bubrezima na crnom tržištu, a pacijenti ne moraju trošiti novac na skupe i dugotrajne dijalize.
"Država ne isplaćuje nikakvu finansijsku potporu klinikama koje obavljaju transplantacije. Postoje bankovni računi na koje kupci uplaćuju novac, tako da prilikom kupovine bubrega nema direktnog susreta između prodavca bubrega i pacijenta", rekao je Hašem Gasemi iz iranske Fondacije za transplantaciju bubrega.
Svake godine u Iranu se obavi oko 2.700 transplantacija bubrega, a u 55 odsto operacija bubrege su prodali živi donatori.
"U Iranu prodaja bubrega ranije nije bila moguća i tada pacijenti nisu imali izbora nego otići iz zemlje i godinama čekati pravog donatora. Sada je taj problem barem u našoj zemlji rešen", rekao je Gasemi.
Pronađe li pacijent odgovarajućeg donatora, država finasira operaciju, a donatoru daje godinu dana besplatnog zdravstvenog osiguranja. Mnogi se za prodaju bubrega odlučuju zbog finansijskih problema i zbog toga žele ostati anonimni.
"Morao sam prodati bubreg jer da nisam tako učinio, moj bi se život raspao. Jako je lepo spasiti nečiji život, ali finansijski problemi su me naterali da to učinim", izjavio je anonimni donor.
Kritičari smatraju da ovakav platni sistem, one koji to zbog siromaštva ne mogu priuštiti, stavlja u nepovoljan položaj. Tome se protivi i Svetska zdravstvena organizacija koja smatra da bi prodaja bubrega trebalo da bude zabranjena.
(Dnevnik.hr)
